Reke su ko i vreme
Reke su kao ptice
Reke su ko i ljudi
posebno ponornice
Postoji mala reka
još manje za nju se zna
čudno je njeno ime
zove se Jadova
Ko zna od kojih kiša
ugleda sunce sjajno
kad koritom izmili
oprezno
porođajno
Kad zamućenost spira
sa krvlju kiti snove
kao što često biva
ljudima sa Jadove
koji je svetom nose
duboko
u biću svom
i vrate joj se
da poniru s njom
S proleća i u jesen
kad se kroz stene sruči
grune kao iz sna
i buntovno zahuči
i svoje sokove puke
lije u plodne luke
A posle dan dva
puna je plavoga neba
mirna i bistrooka
i devičanski lepa
Sa prelivenih broda
žubor od kapi tkan
svoj šapat jednolični
toči u tvrdi san
Po cicu njenom
kad patka plovi
posmatraju je
i vidre
i rakovi
U dubinama
stado oblaka pase
i dugokosa vrba
raskošno ogleda se
Selice
pijora dom
sve živo
druži se s njom
Kad u omaru jula
ožednelog zaroni
popiju plavu reku
ponori ljubomorni
Umuknu vodenice
i slap bisernih kapi
kroz puste vrbe
kostur
korito zjapi
Zakratko
ko zna
od kojih kiša
nadođu izvori njeni
vaskrsne
zazeleni
i sve boje
ispreda od davnina
u ime svoje
Reke su kao vreme
što svake knjige zna
reke su kao ljudi
posebno
Jadova
Dušan Ćurčić*
*Autor pesme je moj otac, Dušan Ćurčić koji je rođen 1933.g. u Vrepcu, a živi u selu Prigrevica u Vojvodini. Do sada je objavio osam knjiga poezije inspirisane raznovrsnom tematikom i motivima iz zavičajnih sećanja, duhovnim korenima i tragovima nekadašnjeg života.
Radmila Mrkela
