MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA

Zavičajno druženje u Pavlovcu, Lika jučer, danas i sutra...

E-mail Ispis PDF

“Lika naš dom- upoznajmo se, poštujmo se, pomažimo se"

Tradicionalno druženje građana i potomaka sela Vrebac, Zavođe, Pavlovac, komšija iz susednih sela i  prijatelja  održano je u  Pavlovcu dana 29.7.2017.godine. Takmičenje iz sportskih ličkih disciplina je, kao i prethodnih godina, uspešno organizovao Željko Graovac-Žeka, a pobednicima su uručeni prigodni pokloni.

Pavlovačko druženje je prilika da se vidimo, sećamo vremena kada smo u Lici živeli ili dolazili u posete, igranki u vrebačkom domu i pavlovačkoj školi, ali i prilika da razmenjujemo iskustva i dogovaramo se kako rešavati  probleme u obnovi svojih kuća i zajedničkih objekata u našim selima.

Realizaciju druženja pomogli su i Srpska narodna čitaonica i knjižnica u Vrepcu, g. Milan Brkić, vlasnik “Eurotours d.o.o. za transport, trgovinu i usluge Elemir” iz Elemira (www.eurotours-elemir.ls.rs) i gđa Marica Ivić, direktorka  preduzeća „Оbrаzоvni infоrmаtоr“ d.o.o. iz Beograda (www.obrazovni.rs)

Milan Brkić je  uspešni mladi privrednik iz Gornje Ploče  koji godinama unazad svojim autobusima i kombijima prevozi  Ličane i zemljake sa dalmatinske strane Velebita do njihovih domova i na druge načine pomaže povratak i obnovu.

Gornja Ploča nije poznata  samo  po planinskom jezeru podno Pločanskog klanca iz kojeg izvire Jadova, vrelima i bunarima koji nikad ne presušuju, pećini Debeljači, Štulića kuli, turskom plemiću Aliji Pločaninu, pravoslavnoj crkvi Svetog Duha - Trojice koja je bila podignuta 1719. godine i srušena do temelja 1949. godine, solunskim dobrovoljcima u Prvom svetskom ratu, ustaškom pokolju nevinih stanovnika 1941.godine, aktivnom i hrabrom  učešću svakog trećeg stanovnika u NOB-u i razaranju prilikom raspada Republike Srpske Krajine 1995. godine……..

Poznata je i po našem Milanu koji svojim primerom i ličnim doprinosom podstiče i pomaže da  u Liku dolazimo i čuvamo je za potomke.  Da li smo sigurni da ih  vetrovi  istorije neće vratiti na ličku zemlju natopljenu znojem  i krvlju  predaka ?

Оbrаzоvni infоrmаtоr“ је sаvrеmеnа izdаvаčkа kućа sa referentnom listom od preko 4.500 korisnika, osnovana 25. marta 1990.g., spеciјаlizоvаni еdukаtоr zа prаvnо - еkоnоmskо pоslоvаnjе budžеtskih kоrisnikа u dеlаtnоstimа, sа primаrnim cilјеm dа blagovremenim informacijama, obukama i preciznim instrukcijama pоmаžе mеnаdžmеntu (direktori/menadžeri. pravnici, ekonomisti/računovođe…) u primeni propisa u svim pоslоvnim sistеmimа.

Zavičajna druženja, zavičajna  udruženja i zavičajne knjige, u mnogim mestima, naročito selima na teritoriji bivše Jugoslavije, od izuzetnog su značaja za očuvanje tradicije, uspostavljanje pokidanih rođačkih i prijateljskih veza i saradnju.

Gospođa Ivić je jedan od osnivača zavičajnog udruženja “Tara ekosistem” koje okuplja veliki broj građana poreklom iz  sela Zaovine pored Zaovinskog jezera na planini Tari u Republici Srbiji.

Ličane sa Zaovinama ne povezuju samo sličnost u lepoti neoskrnavljene prirode, jezerima, rekama, izvorima, bogatstvu flore i faune, već i uspomena na Josifa Pančića. Ovaj, u svetskim naučnim krugovima priznati botaničar, rođen je 1814. godine u selu Ugrine, na severnim ograncima Velebita, osnovnu školu pohađao je u Gospiću, a veliki broj biljnih vrsta prikupio je i na Velebitu i okolini, prilikom poseta porodici.

Njegovo najveće otkriće po kojem  je poznat u široj javnosti je Picea omorika, tercijerni relikt i endemit koji prirodno raste samo na planini Tari i u kanjonima u slivu reke Drine, a Josif je ovu vrstu omorike  otkrio 1875. godine upravo kod sela Zaovine,

Pančićev vrh, najviši vrh Kopaonika, osnovano  je dobio  ime po Josifu Pančiću. On   je zaslužan za registrovanje 2422 vrste flore u Srbiji, a bio je  i prvi profesor prirodnih nauka na Liceju u Beogradu i prvi predsednik Srpske kraljevske  akademije.

Mi  koji smo rođeni ili potičemo iz sela  pored  Jadove(Jaruge) treba da se zalažemo za očuvanje našeg endemskog blaga, jadovskog pijora (phoxinellus jadovensis) i jadovskog vijuna (cobitis jadovensis).

Čuvanje biljnih i životinjskih vrsta karakterističnih za sela uz Jadovu, nije samo deo strategije održivog razvoja Ličko - Senjske županije, nego i  obaveza prema budućim pokoljenjima, a u sadašnjosti prilika da kroz specifične vidove ekološkog turizma doprinosimo gospodarskoj obnovi naših sela.

Na vezu između Zaovina i Like ukazao mi je Čedomir Ćurčić, jedan od vrsnih učitelja i nastavnika vrebačke i pavlovačke škole. Čedo je zajedno sa Jovanom Jocom Njegomirom, Vladimirom Mandarićem, Miloradom Miščevićem, Danom Popovićem, Nikolom Njegomirom, Dušanom Ćurčićem, Maksimom Ljubojevićem, Nikolom Ninom Grubićem i Markom Ćurčićem učestvovao u višegodišnjem prikupljanju građe (sećanja, dokumenata, fotografija, tekstova.....) za monografiju Vrepca, Zavođa i Pavlovca „Hronika vekovnog trajanja“  koju je napisao i 1991. godine  objavio Sava Savica Todorić.

Drugo, dopunjeno i prošireno, izdanje „Hronika Vrepca, Zavođa i Pavlovca“ u kom je obuhvaćen nemali period njihove istorije od 1991. do 1995. godine objavljeno je, nažalost, nakon smrti autora Save Todorića, zahvaljujući njegovim ćerkama Milici i Nataši Todorić. U ovom izdanju  se nalaze i rečnik starih reči, izraza i pojmova, precizna karta sa zaseocima, kućama i nadimcima domaćinstava, kao i imena više od trideset Vrepčana, Zavođana i Pavlovčana sa kojima je autor sarađivao u toku pisanja. Obe navedene knjige u stručnoj javnosti ocenjene su kao vrhunski primer naučne monografske literature.  U recenziji monografije ugledni istoričar prof. Dr. Đorđe Stanić, general u penziji, navodi: „..Istorija je učiteljica života utoliko, ukoliko se istorijska iskustva stvaralački primenjuju u sadašnjosti i budućnosti selektivno“.

Upravo zahvaljujući tekstu o vrebačkom kulturno - prosvetnom domu i čitaonici u prvom izdanju monografije, krenuli smo u potragu za dokumentima i obnovili, osnovali Srpsku narodnu čitaonicu i knjižnicu u Vrepcu. Ovo udruženje svima nam je od izuzetnog značaja za realizaciju programa multikulturne saradnje, povezivanja mladih Ličana diljem sveta, očuvanja tradicije i dr. (ciljevi Čitaonice), a naročito obnove naših sela i saradnju i pomoć u očuvanju i obnovi drugih.

Zajedno ćemo efikasnije realizovati rekonstukciju npr. vrebačke škole i odgovarajuće prigodne kulturno - obrazovne i sportske programe  koji bi mogli privući turiste i podstaći naše mlade da makar na par dana, za početak, dolaze i borave u Vrepcu, Zavođu i  Pavlovcu i upoznaju  Liku.

Liku sa materijalnim i intelektualnim nasleđem  Ilira, Grka, Rimljana, Mongola, Kelta, Turaka, Mlečana, Austrijanaca, Mađara, Francuza, Vlaha.....

Liku Plitvičkih  jezera, Velebita, Cerovačkih špilja, gacke pastrmke i velebitske orhideje, poznatih i manje poznatih ličanki i ličana raznolikog značaja i uloge u vremenima u kojima su živeli i žive: Nikole Tesle, Omer paše Latasa, Njegovana Maksimilijana, Danila Medakovića, Josifa Rajačića, Dušana Bogdanovića, Ise Isike Bogdanovića, Stojana Aralice, Miroslava Kraljevića, Miloša Krpana, Nikole Graovca, Nade Dimić, Anke Butorac, Rade Končara, Marka Oreškovića, Jovanke Budisavljević-Broz, Momčila Novkovića, Stevana Mandarića, Dragutina Price, Đoke Jovanića, Miroslava Matijevića, Božidara Maljkovića, Milana Mandarića, Bele Krleže, Josipe Lisac, Radmile Hrustanović, Milke Forcan, Milene Pavičić-Vitošević, Slavka Štimca, Rade Šerbedžije......

Škola vrebačka je naša jedinstvena prilika da pronađemo donatore i fondove širom sveta jer su prosvetne vlasti odluku o njenoj izgradnji u selu Vrebac donele davne 1804. godine, za vreme vladavine carice Marije Terezije. Pre toga, 1774.godine donesen je program/pravila za nemačke škole i za škole u svim drugim delovima Austro - Ugarske monarhije “Algemeine schulordnung fur die doutschen normalhaupt und trivialschule in sammtlishen erllandern“. Prema ovom dokumentu u svakom manjem gradu, trgovištu ili župi morala se osnovati škola u kojoj bi se učilo čitanje, pisanje, račun, veronauka i poljodeljstvo.

Nema mnogo carevina kojima je, pored vojno osposobljenog muškog stanovništva, bilo važno i da se narodi i etničke grupe školuju kroz programe koji su poštovali njihov govor, pismo i verska opredeljenja. Podseća li nas ovo na neke od temeljnih principa Evropske unije i naše bivše domovine Jugoslavije.

Nema nas mnogo u ovom delu sveta koji sa ponosom možemo da pričamo kako su naši čukundedovi i pradedovi, još na početku devetnaestog veka, pohađali školu u svom selu. Smemo li dozvoliti da se to zaboravi, da se ovakvo dragoceno  materijalno i intelektualno nasleđe ne sačuva.

Očigledno je, dakle, da nije samo  biološko nasleđe  zaslužno za našu čuvenu ličku veštinu da „duramo“ i opstajemo usprkos ratova, katastrofalnih politika, lošh državnih uređenja,  ekonomskih kriza i klimatskih promena. Naša lička tvrdoglavost nije nam  štetna osobina, kako to sami sebi u raznim životnim situacijama prebacujemo, već bogami i velika prednost za opstanak na Balkanu sada i ubuduće. Ona je dobrano rezultat proživljenih iskustava naših školovanih predaka.

 

 

Pridružite nam se, učlanite se, šaljite nam svoje projektne ideje, tražite informacije, predlažite  šta i kako možemo preduzeti u sledećem periodu....

Na  jedinstvenoj balkanskoj   geopolitičkoj vetrometini Ličane je upravo zajedništvo vekovima unazad održavalo i u mirnodopskim i u ratnim periodima.

 

Mirjana Grubić Ćurin*

 

*Članica Upravnog odbora Srpske narodne čitaonice i knjižnice u Vrepcu

Ažurirano Ponedjeljak, 07 Kolovoz 2017 06:49  

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:31
Posjetitelji jučer:115
Posjetitelji ukupno:138559

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 25