Treperi
val travnog lica
dah njiva
privlači izdašna ravnica
kao okean zlatna žita mame
Pođoh
i zastah
načas obuzme kolor panorame
obličje brda
tajac gorske tame
Čujem
dozivlju otegnuto
prisno
- Ta mi smo svagda
bliski Bački znanci
- O jesmo
jesmo
ali znajte –
dojen sam kršem lepim ko u bajci
Nek’ čarda pesmom budi ravni
salaš
opsednut ovcama i psima
al’ bistri izvor
vrh u oblacima
prožimlju niti ostale u njima
Začas zabruji pesma
žubor vrela
i urlik vuka
zavijanje bure
i vejavica
i paperja bela
i kliktaj orla sa litice sure
Ključa iz badže izdušene
i ono leto
i ona zima –
fatamorgana na ravnicu pala
i pogled kuje kao ekserima
Ovde sam
a misli lete
lete
Bivam na plododarnim ravnima
sa vama
a iz sećanja zove
Ličko dete
Dušan Ćurčić
