MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Prošlost, ljudi i običaji
PROŠLOST, LJUDI I OBIČAJI

Hrabrost počinje slovom "M"

E-mail Ispis PDF

Ovaj tekst je posvećen mojoj majci Mirjani koja je u vreme izbijanja građanskog rata na teritoriji bivše SFRJ odnosno na teritoriji Hrvatske 1991. godine imala svega 25 godina, kao i svim ženama herojima i žrtvama svih ratova.

Valjda ovo vreme sukoba i ratova koji se vode „tamo daleko“ o kojima slušamo kao što su i o nama nekada slušali, me navodi da se prisetim tih „naših“ vremena. Iako tu nije bilo ništa naše. Osim naših domova, ljudi i života. Taj rat nije bio naš. Ja razumem da svako ne vidi veličinu tragedije tih vremena, nekada je ni ja ne mogu u celini sagledati. Posebno to ne očekujem od nekoga ko nije prošao kroz to koliku god empatiju imao, ne može da razume.

Ovo vreme me navodi da se prisetim borbe jedne mlade žene, žene čija je mladost prekinuta, koju je život odneo u neku drugu zemlju, naizgled svoju, ali sve je tu bilo za nju strano, gde je morala početi graditi svoj žovot od početka. Ta mlada žena je bila moja majka. Moja majka koja se sa svojih dvadeset i pet godina našla u vrtlogu ljudske nesreće, pohlepe i propasti. Rat je bio na samome pragu, ljudi koji su do tada živeli u blagostanju, razumevanju i miru su bili puni mržnje i ogorčenosti tražeći krivca jedni u drugima za to svoje stanje. Dok je ležala u bolnici samo par dana nakon mog rođenja na infuziji boreći se za život, pored njene sobe su u panici dovozili prve ranjenike. Uz puno muke i sa saznanjem da je kući čeka novorođenče uspela se izboriti, ali tu se borba za život nije završila, čak šta više tek je počela.

Godine što su dolazile nosile su sa sobom svakodnevnu strepnju i strah, ali moja majka nije dala da ja to na njoj vidim ili osetim. Ni u jednom momentu nije pokazala slabost, ni dok me je držala zagrljenu u ćošku dok su granate padale oko naše kuće, ni dok smo se sakrivale po kućama koje su imale samo ćebad umesto prozora, ni dok je sama vozila kako mene tako i ostalu decu kojima je bila potrebna pomoć u oluji ljudskih sudbina ka nekom boljem sutra, kroz nepregledne kolone auta, traktora i kola, čije se slike danas mogu videti u nekom od užbenika iz istorije, ne znajući da li je moj otac živ ili mrtav. Napokon je porodica opet bila na okupu, sa korom hleba u jednoj ruci i paštetom u drugoj, srećni i zahvalni, prešli smo te izmišljene linije na karti koje su činile granicu između rata i mira, smrti i slobode, ovih i onih.

Ali godine strepnje, straha i borbe još nisu bile iza nas. Borbe da sastaviš svoj život opet u jednu celinu koja će imati smisla, od preostalih komadića koje si stigao spakovati u taj jedan kofer. Moja majka je smatrala da se ne treba stideti ni jednog posla koji je pošten, često puta je trpela nepravdu, stisla bi zube i hrabro kao i do tada nastavila dalje jer je uvidela da i od goreg može uvek gore.

Nije prošlo mnogo ponovo se mogao čuti poznati zvuk sirena koje su upozoravale da je mir bio samo jedna iluzija kratkog veka. Kako prvi put tako i tada moja majka nije odavala strah, već je radila na tome da se ni jednog trenutka ne osetim manje vrednom od nekog drugog deteta, da i ja za praznike dobijem poklone kao moji vršnjaci, da i ja imam uslove da upišem fakultet koji želim, da to jedno za mnoge traumatično i teško iskustvo ne ostavi nikakve posledice već da samo ostane deo mene i onoga što jesam kao podsticaj u svim izazovima koji predstoje.

Moja majka zasigurno nije bila jedina žena koja je u svom životu prošla kroz pakao rata, ali je jedina žena koja je mene naučila šta je borba za opstanak, porodicu i sreću. Njena hrabrost, i činjenica da nije klonula duhom nakon svih ovih godina je ono što me svakoga dana inspiriše dok je ispraćam na posao na kojem radi i po dvanaest sati, da i sama budem bolja, da vidi da njena žrtva nije bila uzalud.

Njena borba ne prestaje, može samo da posluži kao primer svim mladim devojkama i ženama koje sumnjaju u sebe i plaše se svega nepredviđenog oko sebe što ponajčešće nije po meri njihovih snaga. A otac i ja joj se samo možemo zahvaliti na pruženim godinama ljubavi i prekrasnom detinjstvu na kojem mogu da izgradim svoj život. Kako starim sve te više razumem, sve te više ljubim i sve te više volim.

Jelena Plećaš

 

Autorica o sebi:

...moje ime je Jelena Plećaš, majka mi je iz Vrepca od Grubića, a otac iz Divosela, ja sam takođe rođena u Gospiću, student sam Marketinga na Ekonomskom fakultetu, ali u slobodno vreme se bavim pisanjem i fotografijom...

Ažurirano Petak, 08 Rujan 2017 19:39
 

Mičel Melić - vrebačko-američki političar i privrednik

E-mail Ispis PDF

Mičel Melić rođen je 1. februara 1912. godine u Bingamu, Juta, SAD, kao dete imigranata Džoa Melića i njegove supruge Marije, rođene Kalember. Njegov otac, Džo Melić rođen je u Vrepcu pod imenom Novak Bogdanović i emigrirao je u SAD početkom 20. veka. Novak Bogdanović je bio lider lokalnih Srba i preminuo je 1922. godine, kada je Mičel imao 10 godina.

U toku školovanja u srednjoj školi i na fakultetu, Mičel je radio u rudniku u Bingamu. Diplomirao je na pravu na Univerzitetu Jute 1934. godine. Iste godine se seli u grad Moab gde postaje advokat za grad Moab i okrug Grand u Juti.1942. godine je izabran za senatora države Juta. U Senatu je bio do 1950. godine, a 1949. godine je bio lider vladajuće većine. 1948. godine je učestvovao na izborima za Američki Kongres, ali nije izabran.

 

1952. godine je sa poznatim američkim geologom Čarlsom Stinom učestvovao u osnivanju kompanije Utex Exploration. Takođe je bio i predsednik kompanije Uranium Reduction od 1954. do 1962. godine.

 

Kao advokat i član Republikanske partije kandidovao se za guvernera Jute na izborima 1964. godine, ali je izgubio od kandidata Demokratske stranke, Kalvina Ramptona.

 

Radio je kao pravni zastupnik Ministarstva Prirodnih Bogatstava u prvom mandatu predsednika SAD, Ričarda Niksona (1969-1973). U to doba je i kraće vreme obavljao funkciju Ministra, kada je Walter Hikel sklonjen sa te funkcije.

Posle obavljanja te funkcije se seli u Solt Lejk Siti, gde je radio kao advokat za preduzeće Ray, Quinney and Nebeker. U penziju je otišao 1996. godine.

 

Ustanovio je stipendiju pod nazivom The Mitchell Melich Scholarship 1983. godine namenjenu studentima prava na Univerzitetu Juta.

 

Bio je oženjen sa Doris sa kojom je dobio četvoro dece.

 

1972. godine je boravio sa svojom ćerkom Nensi u Vrepcu

 

Preminuo je 12. juna 1999. godine u Solt Lejk Sitiju.

 

 

Tekstove o ostalim članovima ove porodice objavićemo u narednom periodu.

 

Vladimir Ivančević

Ažurirano Ponedjeljak, 12 Lipanj 2017 09:21
 

Naša glumica - Jelena Graovac

E-mail Ispis PDF

„Dok kazališna predstava Jami Distrikt gostuje u gradovima šire regije, zanimljivo je spomenuti da u njoj nastupa mlada perspektivna glumica ličkog (pavlovačko-vrebačkog) porijekla Jelena Graovac.
O Jeleni će se, sigurni smo, još puno čuti. Zaželimo joj puno dobrih predstava.“

Više o predstavi u prilogu ili na linku:
https://www.vecernji.hr/kultura/obracun-s-mitovima-balkana-1174716

Marko Ćurčić

Ažurirano Četvrtak, 08 Lipanj 2017 10:00
 

Prota Jovan Krajnović

E-mail Ispis PDF

Prota Jovan Krajnović je rođen u Vrepcu 1880. godine. Odlazi u SAD 1906. godine, i dobija službu u crkvi Svetog Đorđa u Kanzas Sitiju. U oktobru iste godine odlazi u Pensilvaniju, gde je postavljen na mesto sveštenika u crkvi Svetog Nikole u mestu Džonstaun. Tamo je služio 37 godina, sve do svoje smrti, 7. februara. 1943. godine. U toku Prvog svetskog rata učestvovao je u organizovanju dobrovoljaca koji su slati na Solunski front. Bio je jedan od urednika časopisa Amerikanski Srbobran, koji i danas izlazi. Bio je i član Srpske narodne odbrane u Americi, čiji je osnivač i prvi predsednik bio Mihajlo Pupin. Prota Krajnović je bio oženjen suprugom Bosom koja je preminula 1969. godine. Oboje su sahranjeni na groblju pravoslavne crkve Svetog Nikole u Džonstaunu.

Vladimir Ivančević

Ažurirano Ponedjeljak, 15 Svibanj 2017 20:45
 

Друштво српских родословаца „Порекло“

E-mail Ispis PDF

Друштво српских родословаца „Порекло“ из Београда окупља велики број појединаца заинтересованих за истраживање сопственог порекла, али и порекла српског и осталих народа који га окружују. Порекло постоји већ пет година, колико и истоимени портал www.poreklo.rs. За то време објављени су прилози о хиљадама презимена и насеља широм простора бивше Југославије, укључујући ту и личка презимена и насеља.

Изузетно важна област којом се чланови Друштва баве јесу истраживања из области генетичке генеалогије. У оквиру Порекла основан је Српски ДНК пројекат (www.dnk.poreklo.rs) захваљујући којем је данас могуће с великом прецизношћу и поузданошћу утврдити настарије порекло људи. Између осталог, тестиран је и запажен број појединаца пореклом из Лике, па и из вребачког краја. Наравно, увек је добро дошло да се тестирају припадници родова који досад нису истражени.

Права прилика за то указаће се већ 25. априла, кад Порекло организује тестирање на Светски ДНК дан, којом приликом ће тестирање коштати 6.000 динара (уместо редовне цене од 13.000 динара). Више о начину на који се заинтересовани могу пријавити имате на следећој страници: http://www.poreklo.rs/2017/03/19/iskoristite-veliki-popust-testirajte-se-na-svetski-dnk-dan-25-aprila-2017/.

Друштво српских родословаца „Порекло“ има развијену издавачку делатност и досад су објављене две књиге, обе из области генетичке генеалогије: Књига о Мацурама (Београд, 2014) и Етнологија и генетика (Београд, 2015). Ове године у припреми су нове студије.

Вредно је указати и на постојање великог броја дигитализованих књига, које су доступне на порталу Порекло, а које увелико помажу свима који истражују своје порекло: http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/

 

Јовица Кртинић

 

Напомена:

Процјењујући интерес наших читалаца за ову тематику, а захваљујући нашем сураднику Владимиру Иванчевићу, у прилици смо да вам презентирамо овај текст главног уредника портала.

Администратор

Ažurirano Ponedjeljak, 10 Travanj 2017 07:26
 
  • «
  •  Početak 
  •  « 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  4 
  •  5 
  •  6 
  •  7 
  •  8 
  •  » 
  •  Kraj 
  • »


Stranica 1 od 8

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:91
Posjetitelji jučer:71
Posjetitelji ukupno:103993

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 88