MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Prošlost, ljudi i običaji
PROŠLOST, LJUDI I OBIČAJI

Pismo iz Amerike - Ličani u Kansas City-ju (3)

E-mail Ispis PDF

Upravo smo od o. Aleksandra primili mail slijedećeg sadržaja:

Pomaze Bog,
Dosao sam do jos nekoliko informacija koje verujem da Vam mogu koristiti za istoriju sela.
U Kansas City 1909 godine su ziveli sledeci stanovnici Vrebca:
Mile Mandaric rodjen 1878, ziveo u Vrebac br 17
Nikola Mandaric rodjen 1886, ziveo u Vrebac br 103
Vaso Njegomir rodjen 1878, ziveo u Vrebac br 29
 
Brojevi kuca su iz Austro-Ugarske i samo ih se stariji se mogu setiti po pricama njihovih dedova ili roditelja
U Hristu
o. Aleksandar

Zahvaljujemo na ovim informacijama. Nadamo se da naići na poseban interes Mandarića i Njegomira te da ćemo uspjeti povezati ova imena sa današnjim nasljednicima.

Ažurirano Utorak, 19 Srpanj 2011 10:47
 

Pismo iz Amerike - Ličani u Kansas City-ju (2)

E-mail Ispis PDF

Primitkom objavljenog pisma, uputili smo zahvalu o. Aleksandru  na ovom kontaktu i informacijama te smo ga, uz želju da i dalje surađujemo na ovim stranicama, zamolili "..... da informaciju o vrebačkom portalu prenese svima zainteresiranima članovima Crkve te kroz crkvenu organizaciju i svima ostalim zainteresiranima za kontakt sa našim krajem".

Povratno smo primili odgovor o. Aleksandra koji u nastavku, kao i prethodno pismo, objavljujemo u originalu i cjelosti:

Hristos je medju nama,
Postovani g. Narancic,

Moja parohija u Kansas City je osnovana od Srba iz Plaskog i Like, pretezno iz okoline Gospica, Divoselo, Citluk, Pocitelj i ostali delovi Like. Srbi su dolazili u Kansas City i zaposljavali se u klanicama jos krajem 19 veka.
Licani su davno odlazili "trbuhom za kruhom" u SAD, osnivali parohije i zidali crkve sirom ove ogromne zemlje.
Od dole navedenih Srba koji su iz Vaseg sela i okoline ima jos naslednika, mislim na unucad i dalje od Kalinica, Potkonjaka i Uzelaca, ostali su ili poumirali ili su im naslednici otisli u druge crkve pa se time i "amerikanizovali".

Sve najbolje Vam zelim kao i povratnicima Srbima u Liku.

Srdacno
o. Aleksandar

 

Ažurirano Četvrtak, 12 Lipanj 2014 13:57
 

Pismo iz Amerike - Ličani u Kansas City-ju

E-mail Ispis PDF

Danas smo primili pismo (mail) od sveštenika Srpske pravoslavne crkve sv. Đorđa iz Kansas City-ja (http://www.st-george-church.org/English/Home_Page.html) iz Sjedinjenih Američkih Država, koje prenosimo u originalu i cjelosti:

Pomaze Bog,
 
Javljam se iz Kansas City. Moje ime je o. Aleksadar  Bugarin i svestenik sam u crkvi Sv Djordja u gradu. Moj parohija je jako stara i osnovali su je Licani pre 106 godina. Medju prvim Srbima u Kansas City spominju se i Srbi iz Vrebca i okolnih sela
Spisak je iz 1904 godine i nadam se da ce Vam pomoci oko istorije sela. Da je srece da se o selu, crkvi u pravoslavnoj veru ranije vodilo racuna!
1. Jovan Ciganovic iz Barlete
2. Dane Bogdanovic iz Vrebca
3. Gojko Novakovic iz Vrebca
4. Janko Podkonjak iz Ornice
5. Petar Maljkovic iz Mogorica
6. Rade Basaric iz Barlete
7. Dmitar Graovac iz Medka
8. Janko, Vaso i Jovo Kalinic iz Raduca
9. Luka Uzelac iz Pocitelja
10. Dane Potkonjak iz Ornice
11. Todor Ciganovic iz Barlete
12. Ilija Janic iz Citluka
13. Iso Dimic iz Ostrovice
14. Dmirat Miscevic iz Pocitelja
15. Petar Bogdanovic iz Vrebca
 
Vecina od navedenih se ili vratila u Liku ili preselila u druge gradove radi posla.
 
Ovaj spisak je ispravan jer dolazi iz arhive crkve Sv Djordja u Kansas City
 
 
Svako dobro od Gospoda
o. Aleksnadar
 

Zahvaljujemo o. Aleksandru na ovom pismu, a sve koji prate ovaj portal i koji imaju saznanja o ljudima na ovom spisku molimo da nam se jave sa podacima o njihovoj biografiji, fotografijama, dokumentima i ostalim podacima kojima bi se oslikao njihov život i sudbina.

Ažurirano Četvrtak, 23 Lipanj 2011 19:35
 

Душан Узелац: ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ - Извод (Вребац)

E-mail Ispis PDF

Текст који је приложен интегрални је дио књиге из наслова, а на тридесетак страница говори о вребачком подручју које укључује насеља Вребац, Завође, Вребачки Павловац, Рудеже, Мишчевиће и Селиште Вребачко, од најранијих дана до седамдесетих година 20. стољећа. Описују се географске, климатске и земљишне карактеристике простора, насеља која су се кроз прошлост овдје формирала и нестајала и њихове карактеристике, народи и власти који су оставили своје трагове, насељавања српског становништва, значајни појединци који су оставили своје трагове, па и неки догађаји који су остали у сјећању народа. Посебну вриједност чини оригинални "Крајишки попис земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године" са прегледом демографских кретања до 1971. године.

Књигу је издала Културно-просветна заједница Србије, Београд 2004. године, а приложени извод можете прочитати захваљујући Јовану Наранчићу, који нам је осигурао овај текст и коме овим путем захваљујемо. Текст о Врепцу објављујемо у цјелости.

Како књига описује компактно подручје Личког поља насељеног Србима које је и хисторијски цјеловито функционирало, то свакако препоручујемо да се ову књигу прочита у цјелости, јер ће тек тако и овај дио о вребачком подручју, као дијелу цјелине, бити валоризиран сукладно свом мјесту и значају.

Ažurirano Utorak, 03 Svibanj 2011 20:34
 

Običaji za Vaskrs

E-mail Ispis PDF

Teodorova subota
U subotu prve nedelje Časnog posta pada praznik svetog Velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine kada je bilo gonjenje hrišćana kao u vreme Nerona naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršću krvlju od žrtvenih životinja kako bi se hrišćani oskrnavili i ne bi mogli da se pričeste. Međutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju da hrišćani ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom i to uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i urade i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja. Kao uspomenu na taj događaj, u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao za slavu i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću.

Lazareva subota Vrbica
Subota uoči praznika Cveti ( koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti sveštenik narodu deli grančice i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju od nekoliko meseci donose svečano obučenu crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnos kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

Velika nedelja
Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da  vernici u njima redovno učestvuju.
U ovoj nedelji  su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se toga dana pričestimo. Na taj dan uveče čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica ( platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ( grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju i ta će želja biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja plaštanice.

Vaskrs
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznik, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak pre te ravnodnevnice. Najprije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8.maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su takođe vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba za ova praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. 

Farbanje vaskršnjih jaja
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se inače, ništa drugo ne radi već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja ?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjog posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere i broje sveže ofarbana jaja čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje ili nečim sličnim na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju posle prilikom farbanja na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V.V. (Hristos Vaskrese i Vaistinu Vaskrese), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica ( to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vakrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je  u znak pažnje kao novogodišnji poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima:" Hristos Vaskrese". Crvena boja simboliše Spasiteljevu  nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je , dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što  su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vaskršnje slavlje
Kada svane dan vasksenja Hristova sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vakršnju službu. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse !". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje,  za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje jače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se,  takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću prvo se dariva farbanim jajetom pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava i kao zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana jaja na grob i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani dan je posvećen mrtvima.

 

Tekst je preuzet iz Eparhijskog lista, glasnik Eparhije zagrebačko-ljubljanske broj 02 od aprila 2010. godine.

 

Ažurirano Četvrtak, 31 Ožujak 2011 18:54
 


Stranica 4 od 8

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:98
Posjetitelji jučer:57
Posjetitelji ukupno:94995

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 117