MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Prošlost, ljudi i običaji
PROŠLOST, LJUDI I OBIČAJI

Душан Узелац: ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ - Извод (Вребац)

E-mail Ispis PDF

Текст који је приложен интегрални је дио књиге из наслова, а на тридесетак страница говори о вребачком подручју које укључује насеља Вребац, Завође, Вребачки Павловац, Рудеже, Мишчевиће и Селиште Вребачко, од најранијих дана до седамдесетих година 20. стољећа. Описују се географске, климатске и земљишне карактеристике простора, насеља која су се кроз прошлост овдје формирала и нестајала и њихове карактеристике, народи и власти који су оставили своје трагове, насељавања српског становништва, значајни појединци који су оставили своје трагове, па и неки догађаји који су остали у сјећању народа. Посебну вриједност чини оригинални "Крајишки попис земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године" са прегледом демографских кретања до 1971. године.

Књигу је издала Културно-просветна заједница Србије, Београд 2004. године, а приложени извод можете прочитати захваљујући Јовану Наранчићу, који нам је осигурао овај текст и коме овим путем захваљујемо. Текст о Врепцу објављујемо у цјелости.

Како књига описује компактно подручје Личког поља насељеног Србима које је и хисторијски цјеловито функционирало, то свакако препоручујемо да се ову књигу прочита у цјелости, јер ће тек тако и овај дио о вребачком подручју, као дијелу цјелине, бити валоризиран сукладно свом мјесту и значају.

Ažurirano Utorak, 03 Svibanj 2011 20:34
 

Običaji za Vaskrs

E-mail Ispis PDF

Teodorova subota
U subotu prve nedelje Časnog posta pada praznik svetog Velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine kada je bilo gonjenje hrišćana kao u vreme Nerona naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršću krvlju od žrtvenih životinja kako bi se hrišćani oskrnavili i ne bi mogli da se pričeste. Međutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju da hrišćani ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom i to uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i urade i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja. Kao uspomenu na taj događaj, u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao za slavu i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću.

Lazareva subota Vrbica
Subota uoči praznika Cveti ( koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti sveštenik narodu deli grančice i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju od nekoliko meseci donose svečano obučenu crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnos kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

Velika nedelja
Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da  vernici u njima redovno učestvuju.
U ovoj nedelji  su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se toga dana pričestimo. Na taj dan uveče čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica ( platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ( grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju i ta će želja biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja plaštanice.

Vaskrs
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznik, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak pre te ravnodnevnice. Najprije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8.maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su takođe vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba za ova praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. 

Farbanje vaskršnjih jaja
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se inače, ništa drugo ne radi već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja ?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjog posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere i broje sveže ofarbana jaja čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje ili nečim sličnim na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju posle prilikom farbanja na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše H. V. i V.V. (Hristos Vaskrese i Vaistinu Vaskrese), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica ( to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vakrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je  u znak pažnje kao novogodišnji poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima:" Hristos Vaskrese". Crvena boja simboliše Spasiteljevu  nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je , dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što  su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vaskršnje slavlje
Kada svane dan vasksenja Hristova sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vakršnju službu. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse !". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje,  za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje jače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se,  takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću prvo se dariva farbanim jajetom pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava i kao zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana jaja na grob i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani dan je posvećen mrtvima.

 

Tekst je preuzet iz Eparhijskog lista, glasnik Eparhije zagrebačko-ljubljanske broj 02 od aprila 2010. godine.

 

Ažurirano Četvrtak, 31 Ožujak 2011 18:54
 

Poznati vrepčani - Iso Isika Bogdanović

E-mail Ispis PDF

Na izmaku 19. stoljeća, 1888. g. u mnogočlanoj, uglednoj vrebačkoj obitelji Sime – Bratine i Anđelije Bogdanović, rodio se sin Iso – Isika.
U Vrepcu završava osnovnu školu, gimnaziju završava u Gospiću, a studij prava upisuje u Zagrebu.
Početkom 1. svjetskog rata (1914. g.) prekida studij jer je mobiliziran i upućen na srpsko ratište.
Austrijska vojska silovito napada Cer, a Isika bježi na srpsku stranu.
Njegovi dotadašnji suborci to uočavaju te ga prilikom bjega ranjavaju u glavu i vrat, ali ga ne uspijevaju zaustaviti.
Isika je spašen i upućen na liječenje u valjevskoj vojnoj bolnici, gdje je zaliječen te kasnije poslan u operativnu jedinicu srpske vojske.
Uskoro susreće svojega rođaka pukovnika Đoku Bogdanovića s kojim, uz sve nevolje, 1915. uspjeva preći Albaniju i s preostalom vojskom stići na grčki otok Krf.
Vlada Kraljevine Srbije odlučila je poslati sve nedovršene đake i studente na doškolovavanje u Francusku i druge evropske zemlje pa tako Isika, nakon kraćeg oporavka, odlazi u Ženevu gdje završava pravni fakultet.
Po završetku 1. svjetskog rata dolazi u Beograd gdje je imenovan za šefa kabineta Svetozara Pribićevića, ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U međuvremenu polaže advokatski ispit i otvara advokatsku kancelariju.
Pristupa Radikalnoj stranci i postaje njezin istaknuti član.
Kandidat je za parlamentarnog poslanika u kotaru Gospić. Narod ga je volio i u nekoliko mandata birao za poslanika.

Često je obilazio Liku i Vrebac. Iznad svega želio je i uspjevao pomoći svojim Vrepčanima, Zavođanima i Pavlovčanima, među kojima nije pravio razlike.
Pomogao je i drugim selima.
Naročitu pažnju posvetio je izgradnji neophodno potrebnih objekata - javnih šterni za vodu, mostova i društvenih domova.
U Vrepcu je izgradio šternu pod Gradinom i kod kuće Milošičine, a uređeni su i kaptirani izvori Pećine Rakića i Čatrnja.
U Zavođu je izgrađena jedna šterna, a započeta je izgradnja društvenog doma koji zbog početka rata nije dovršen.
U Pavlovcu je izgrađena osnovna škola te uređen i kaptiran izvor Gospinovac.
Posebno treba istaknuti gradnju vrebačkog društvenog i sokolskog doma za koji je Isika darovao svoje rodno kućište i skoro u potpunosti financirao njegovu izgradnju.
Gradnja je dovršena 1935. g. Dom je bio centar okupljanja mještana naših sela.
Isiki u čast na domu je postavljena spomen ploča koja je tokom rata uništena i nikada nije obnovljena.
Također je na rijeci Jadovi izgradio kameni Popovića most, koji i danas služi svojoj svrsi.

Svojim autoritetom i upornošću uspješno je prikupljao sredstva neophodna za izgradnju navedenih objekata.
Između ostalih u Vrebac je uspio dovesti Koreničanina Dušana Leticu, ministra financija u vladi Milana Stojadinovića. Njih dvojica obilaze čatrnju i još neke objekte nakon čega je Letica odobrio novac za njihovo dovršenje.

Isika je bio obiteljski čovjek, oženjen iz bogate, ugledne beogradske obitelji. Imao je troje djece – dva sina i kćerku.
Pred drugi svjetski rat osniva u Beogradu društvo Ličana i Banijaca, s namjerom da se članovi međusobno pomažu, a naročito da pruže pomoć novopridošlim zemljacima pri zapošljavanju i stambenom zbrinjavanju.
Okupaciju zemlje podnosi bolno i veoma teško, pati u krugu obitelji.
Politički se potpuno pasivizira, a zatvara i svoju veoma uglednu advokatsku kancelariju.
Nakon rata nije bio aktivan u društvenom životu, a i privatne kontakte sveo je na minimum. U Vrebac nije dolazio.

Naš velikan Iso Isika Bogdanović umro je 1949. g. u 61. godini života.
Mi Vrepčani, Zavođani i Pavlovčani, gdje god bili, ne smijemo zaboraviti tko je Isika bio i što je za naša sela učinio.
Smatram da je došao trenutak da mu se makar simbolično odužimo ponovnim vraćanjem spomen ploče ili postavljanjem nekog drugog spomen obilježja njemu u čast.
Razmislimo o tome!

Pri pisanju ovoga članka djelomično sam koristio monografiju „Korjeni vjekovnog trajanja“, sjećanja dr. Dušana Dragosavca i moga pokojnog kuma Milana Krajnovića Jandrina.


Autor: Đuro Braco Ćurčić

 

P.S. - Administrator

Prije cca dva-tri mjeseca u užem krugu Vrepčana pokrenuta je inicijativa za postavljanje spomen obilježja Isi Bogdanoviću. U razgovorima sa dijelom mještana sela Vrepca ova inicijativa je podržana. Željeli bi da i ostali sudjeluju u raspravi oko inicijative i načina i oblika njene realizacije, te da zajednički, u trenutku kada ocijenimo da se stav oko inicijative iskristalizirao, na skupštini svih naših sela, donesemo odluku o njenom prihvaćanju ili odbacivanju.

Stoga ovim otvaramo javnu raspravu u trajanju od cca 2 mjeseca i pozivamo sve Vrepčane, Pavlovčane i Zavođane da svojim mišljenjima i prijedlozima pridonesu donošenju odluke.

Svoj doprinos ovoj temi možete dati preko Foruma na ovoj stranici ili javljanjem na mail Administratora ili članova Mjesnog odbora Vrebac.

Svakako bi bili zahvalni za sve pisane priloge ili fotografije kojima bi obogatili biografiju Ise Bogdanovića.

Ažurirano Nedjelja, 03 Travanj 2011 06:22
 

O proslavljanju krsne slave

E-mail Ispis PDF

Krsna slava je neotuđivi dio crkvenog i narodnog predanja, koja se po svom značaju tiče i same srži identiteta našeg nacionalnog bića. Po krsnoj slavi kao opštenacionalnim kultu, mi se prepoznajemo kao narod Božji, ona nas čini posebnim i jedinstvenim čak i među ostalim pravoslavnim narodima.
Njena nemjerljiva vrijednost izvire iz žive svetosavske tradicije, koja joj daje sadržaj i trajno je usmjerava. Tu vrijednost naši preci dobro su poznavali i čuvali su svoju krsnu slavu, ili krsno ime kako se u nekim krajevima kaže, kao najdragocjenije nasljedstvo svojih otaca. Duboko svjesni njenog značaja u crkvenom životu, bez obzira na težinu vremena u kome su živjeli, nikada nisu dozvolili bilo kakvo zapostavljanje ustanove krsne slave. Stoga je, najblaže rečeno zabrinjavajuće saznanje da u našem narodu, koji danas živi na prostoru Hrvatske ima slučajeva odricanja od svoje krsne slave. Razumije se da na ovim našim prostorima takva pojava ima posebnu težinu, budući da je tu naš narod izložen naročitom pritisku po pitanju očuvanja svog identiteta. Upravo zbog toga potrebno je stalno ukazivati na našu tako bogatu svetosavsku tradiciju, koja i jeste iznjedrila ustanovu krsne slave, kao i na njen smisao i sam obred proslavljanja.
Krsna slava je molitveno proslavljanje jednog svetitelja od strane svake samostalne porodice kao njenog zaštitnika i molitvenog zastupnika pred Gospodom, bez obzira na broj članova domaćinstva i da li se radi o samcima, roditeljima bez djece, onima koji nemaju vlastitu imovinu ili čiji roditelji proslavljaju krsnu slavu, jer sve se to navodi kao izgovor za odricanje od slave.
Na dan slave slavari ili svečari, kršnjaci, još radosnije i usrdnije nego inače proslavljaju i veličaju svetog pokrovitelja, kome se mole za zastupništvo pred Svemilostivim Gospodom, za milost i blagodat Njegovu, za spasenje i vječni život u Hristu Isusu, koji je jedini posrednik Boga i ljudi.
Važno je naglasiti da krsna slava nije lična nego porodična i kućna svetkovina nasljednog karaktera, koja se svakako ne bi trebala mijenjati. Saborni karakter slave izvire iz činjenice da je svaka hrišćanska porodica Crkva u malom, domaća Crkva, zbog čega i jeste cjelokupan obred slave liturgijskog porijekla i utemeljenja. krsna slava je slika i porodični, kućni, produžetak crkvenog, liturgijskog sabranja, Zajednice svetih. Zaista je rijedak slučaj u cijelom hrišćanskom svijetu da se na tako divan način pokazuje i praktično primjenjuje saborna i liturgijska dimenzija hrišćanskog načina života.
Na taj dan, slavu Svete i Životvorne Trojice i čast svetiteljsku, uža i šira porodica, njeni gosti pa i putnici namjernici, koje sabra blagodat Presvetoga Duha, saborno i u međusobnoj ljubavi molitveno učestvuju u obredu slave. Zato je slava molitveni susret i zajednica ljubavi svečara i cijele Crkve Hristove. Shodno tome obredne radnje i obredni materijal vode porijeklo iz liturgije, a to svakako povlači i posebnu odgovornost u načinu proslavljanja krsne slave, koja je prvenstveno duhovni događaj i doživljaj, a svoj vrhunac ima u molitvi Gospodu i prizivanju zaštite i zastupništva svetitelja kojeg slavimo.
Na sam dan slave porodica odlazi u hram noseći kolač, žito i crno vino na osvećenje, te spisak živih i upokojenih članova porodice zbog njihovog liturgijskog pominjanja. Na kraju svete liturgije vrši se osvećenje i lomljenje slavskog kolača, a u nekim krajevima i gdje to uslovi dozvoljavaju, nadležni sveštenik dolazi u domove gdje se i vrši  navedeni obred. Nije rijetka ni pojava da se prije dana slave u domovima vrši osvećenje vodice koja se koristi za pripremu slavskog kolača i slavskog žita. Slavski kolač i vino su simboli Tijela i Krvi Hristove , dok je slavsko žito simbol stradanja i vaskrsenja Njegovog, i zato je potrebno prije svakog drugog posluženja, uz osjenjivanje krsnim znamenjem, poslužiti se osvećenim koljivom i slavskim kolačom. Svečana slavska trpeza takođe izvire iz liturgije, kao Trpeze Gospodnje, tajne lomljenja hljeba, nakon koje se u drevnoj Crkvi vršila agapa ili zajednička večera vjernika. Smisao i cilj slavske trpeze nije u njoj samoj, to nije jelo radi jela, zbog čega je jasno da je slavljenje krsne slave nespojivo sa kršenjem propisa o postu. Uostalom, čitavo bogatstvo slavskih zdravica i domaćih slavskih molitava, ili slavarica, otkrivaju nam pravi smisao slavskog obreda, ali i posebnu čistotu vjere naših predaka.
Prema tome, radosno i u pobožnosti proslavljamo naše krsne slave, proslavljamo Spasitelja našega Gospoda Isusa Hrista, i Njegove svetitelje. Proslavljamo na način na koji su to naši oci vijekovima činili, poštujući crkveni obred i svetosavsku slavsku tradiciju. Sabirajmo se u ljubavi i slozi, saborno uznoseći molitve. Slavske trpeze pripremajmo sa skromnošću i poslužujmo se sa hrišćanskom umjerenošću. Ukrasimo najprije naša srca blagočestivim vrlinama, ali i naše domove da krase ikone svetih i kandila, miris tamjana i svjetlost slavskih svijeća.
Krsna slava je naše posebno bogatstvo stoga ne odričimo se naših svetih zaštitnika i ne odbacujmo svoje krsno ime. Prenoseći vjekovno nasljedstvo pokažimo se dostojni svojih slavnih predaka i odgovorni roditelji svoje djece. Čuvajmo svoje živo svetosavsko predanje, jer samo nam ono daje istinski identitet i samo je u njemu izvor naše vjerske, nacionalne i kulturne vrijednosti.

jerej mr Željko Lubarda
paroh novopavljanski


Tekst je preuzet iz EPARHIJSKOG LISTA, glasnika Mitropolije zagrebačko-ljubljanske broj 04 od januara 2011. godine.

Ažurirano Ponedjeljak, 14 Ožujak 2011 17:18
 

Крсна слава

E-mail Ispis PDF

 

Krsna slava je prastari obiчaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu proslavљa hriшћanski svetiteљ zaшtitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan.

Slava je praznik "male crkve", osnovne hriшћanske ћelije, porodice, pa svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Чim se sin odvoji u posebno domaћinstvo, pogotovu kad se oжeni, duжan je da proslavљa svog svetiteљa, bez obzira шto ga i otac i majka slave u starom domu.

Pogreшno je shvataњe da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin poчinje da slavi tek po smrti oчevoj, kao i obiчaj da Slavu nasleђuje samo najstariji sin.

Sin je duжan, u znak poшtovanja roditeљa, da tako vaжnu stvar, kao шto je osnivaњe porodice i samostalno proslavљaњe Krsnog imena, otpoчne sa znaњem i blagoslovom oca i majke.

Slaveћi Slavu, mi vrшimo spomen na svetiteљa koji je zaшtitnik naшe porodice i naш zastupnik pred Gospodom. U isto vreme mi se molitveno seћamo svih naših predaka koji su proslavљali tog istog svetiteљa i slavili Slavu toga dana. To je suшtina i dubinski smisao srpske Slave.

 

Poшto Hriшћani dele i radost i tugu sa svojim bliжњima, prirodno je da se i Slava proslavљa u krugu porodice i prijateљa. Zato se za Slavu spremaju sveчanija i raznovrsna jela, sprema se kuћa i u domu vlada prazniчna atmosfera. Krsnu Slavu ne treba svesti samo na dobar ruчak ili veчeru, povod da se vidimo sa prijateljima i roђacima, ili prekomerno najedaњe i opijaњe. To, onda i nije Slava.

Neke Slave padaju u vreme postova (Sveti Nikola, Ivaњdan, Sveti Alimpije) i tada će se domaћin (a naroчito domaћica!) postarati da goste posluжi iskљuчivo posnom hranom, pri чemu je dozvoљena upotreba ribe i uљa.

Isto vaжi i za Slave koje padaju van postova, ali u posne dane - sredu ili petak. I u ovom sluчaju se strogo poшtuju pravila koje nam je Crkva naloжila - posluжuju se sveчanija, ali posna jela. Bogu nije ugodno, a nama nije na duhovnu korist i spaseњe da u dan svoga Krsnog imena mrsimo i sluжimo mrsnu hranu, ako je Sveta Crkva odredila taj dan kao postan.

Još jedan lep stari obiчaj vezan za Slavu koji se ponegde još zadrжao je i takozvano "dvorenje slave". Radi se o tome da domaћin i ukuћani koji toga dana proslavљaju svoje Krsno ime uopшte ne sedaju, u znak poшtovanja prema svome Svetiteљu, veћ posluжuju goste i sa њima razgovaraju stojeћi.

Ovde se može povuћi još jedna paralela izmeђu porodice i crkve: Pravoslavni Hriшћani stoje u crkvi na molitvi, a poшto je porodica mala crkva, to njeni чlanovi molitveno stoje pred Bogom na dan svoje Slave. Ovaj obiчaj nam joш govori koliko su naшi stari poшtovali svoga Svetiteљa i sa kakvim se strahopoшtovaњem odnosili prema Bogu.

 

 

Za slavљeњe Slave nephodno je imati sledeћe:

 

Nekoliko dana pre Slave, domaћin treba da pozove sveшtenika da mu u domu osveti Slavsku Vodicu. Za Osveћenje Vodice treba pripremiti:

        - чiniju sa чistom vodom

        - bosiљak

        - tamjan

        - kadionicu

        - sveћu

        - spisak жivih чlanova porodice

        - spisak umrlih чlanova porodice

Na sveчano postavљenom stolu okrenutom ikoni, uoчi dolaska sveшtenika, treba da se nalazi: sveћa na чiraku, slavski kolaч, koљivo (жito), чaшa crnog vina, kadionica sa tamjanom, шibica, kao i spisak чlanova porodice radi pomiњaњa u molitvi.

Osveћenje vodice se obavљa na istoчnom zidu sobe pred slavskim ikonama, a ispred ikone je upaљeno kandilo. Чinu osveћeњa vodice treba da prisustvuju svi чlanovi porodice koji su se tog trenutka zatekli u kuћi. Osveћeњe vodice je vrlo vaжan чin, jer se kroz vodo-osveћenje silaskom Duha Svetog, osveћuje porodiчni dom kao i svi њegovi чlanovi. Osveћena vodica se чuva kako bi s њom domaћica zamesila Slavski Kolaч.

 

 

Slavski kolaч 

 

Na sveчano postavљenom stolu Slavski kolaч predstavљa žrtvu bragodarnosti Bogu шto smo kroz Isusa Hrista i Њegovo stradaњe spaseni od propasti koja bi nas stigla zbog naшih grehova.

 

Krstobrazno lomљeњe slavskog kolaчa predstavљa stradaљe Hristovo radi nas. Prelivaњe prelomљenog kolaчa vinom (koje simboliчno predstavљa krv Isusovu) znaчi da smo Hristovom krvљu oчišћeni od svojih grehova.

Za Krsno ime svaka kuћa priprema slavski kolaч. To je naroчiti hleb od  pшeniчnog braшna zameшen s kvascem i bogojavљenskom vodicom (voda osveћena u crkvi na Bogojavљaњe)ili onom koju je sveшtenik osveшtao uoчi slave.

Kolaч se okolo opaшe jednim vencem od testa,  kao pojasom; po gorњoj kori prekrste mu se dva kaiшa od testa i u њih se otisnu чetiri liturgijska peчata sa grчkom skraћenicom IS-HS NI-KA, шto znaчi - Isus Hristos pobeђuje. Na ovoj kori mogu se staviti još neki ukrasi-figure, kao golub, simbol Svetoga Duha, klas pшenice, i grožђe.

Slavski kolaч se po pravilu ne seчe nego samo lomi. Kolaч se okreћe "naoposun", po suncu, od leve (u narodu negativne) prema desnoj (u narodu pozitivnoj) strani. To se чini radi domaћeg napretka. Istovremeno se kolaч podiжe u vis sa жeљom da se usevi podignu prema suncu i da zrelim plodom olakшaju жivot zajednice.

 

 

Slavska sveћa

 

Slavska sveћa pokazuje da su sveчar i њegova porodica sinovi Svetlosti a ne mraka. Kao što svetlost sveћe razgoni mrak tako i svetlost Hristova razgoni tamu.

Slavska sveћa je simbol жeљe i teжњe sveчara

- da upozna Svetlost жivota - Gospoda Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista,

- da svetlost Boжija prosveti razum њihov, osvetli i osnaжi vrline u њima i uputi uh da vreme na zemљi provedu u besprekornom hriшћanskom жivotu i

- da hriшћanska љubav zaplamti u њihovim duшama, kao što plamti i plamen njihovе slavske sveћe!

 

Sveћa treba da bude od чistog pчelinjeg voska. Krsnu sveћu vaљa da zapali domaћin kad doђe sveшtenik da mu reжe kolaч ili kad prerezan kolaч donese iz crkve. Sveћa obiчno gori ceo dan. 

Slavska sveћa oznaчava жrtvu, najчistiju i najneviniju, kao što pчele prave med, skupљajuћi sladak mirisni sok sa raznih чistih i mirisnih cvetova. Tako i molitva sveчara i њegove porodice treba da potiчe iz njegovog чistog srca i mirisne, neukaљane duшe.

Slavskom sveћom se izraжava sveчanost praznika i radost domaћih.

 

 

Slavsko жito - Koљivo

 

Pшeniчno zrno je simvol smrti i vaskrseњa, simvol veчnog жivota: zrno bačeno u zemљu proklija i raspada se, ali iz њega nikne klas koji donosi mnogo viшe zrna. Koљivo se sprema kao жrtva zahvalnosti Bogu za date zemaљske plodove i u чast svetiteљa koga slavimo, kao i za spomen na naše pretke koji su u veri жiveli i koji su za veru dali svoje жivote.

Жito se kuva uoчi Slave. Kad se жito skuva, voda se odlije, a жito ispere i prosuшi. Posle se meљe i sladi шeћerom i to oznaчava blaжeni i slatki nebeski жivot pravednih hriшћana posle smrti, koji su svojim жivotom i delaњem na zemљi zasluжili.

Koљivom se sluжe svi ukuћani po stareшinstvu odmah posle osveћenja, kao i gosti koji toga dana dolaze u kuћu. Pre posluжeњa жitom treba se prekrstiti i to se uvek чini stojeћi, opet u znak poшtovaњa prema Svetiteљu.

 

Kako je koљivo ustanovљeno?

Koљivo se sprema kao жrtva zahvalnosti Bogu za date zemaљske plodove i u spomen svetiteљa koga slavimo, kao i za uspomenu na one naшe pretke koji su u veri жiveli i na one koji su za veru dali svoje жivote. Ovu чinjenicu potvrђuje i molitva koja se чita prilikom blagosiљaњa koљiva:  ... Ti sam, svedobri Care blagoslovi i semeњe ovo sa raznim plodovima, i osveti verne koji budu jeli od њega, jer sluge Tvoje prinesoшe ovo Tebi u slavu Tvoju i u чast Svetoga (ime sveca) i u spomen onih koji preminuшe u blagoчestivoj veri.

Car Julijan, zvani Apostat (otpadnik), beшe primio Hriшћanstvo u mladosti, a kad je postao car, odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progonitelj Hriшћana. Znajuћi da Hrišшћani poste Veliki post, a naroчito prvu nedeљu ovoga da bi se priчestili, hteo je da naruшi propise Hriшћanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve шto se na trжnici nalazi za jelo poprska krvљu жrtava koje se prinose idolima, kako bi se Hriшћani oskrnavili.

Ali, Sveti Tihon, preko patrijarha carigradskog, Evdoksija, javi Hriшћanima da niшta ne kupuju na trжnici za jelo, veћ da kuvaju koљivo - pшenicu sa medom - i to jedu. Oni tako i uчine - celu prvu nedeљu Velikog posta jeli su samo koљivo. Docnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavљaњu krsnog imena - slave. Pшeniчno zrno je simbol smrti i vaskrseњa: zrno baчeno u zemљu proklija i raspadne se – umire, ali iz њega niчe klas koji donosi mnogo viшe zrna.

Koљivo se o slavi ne sprema za pokoj duшe svetiteљa koji se slavi, kao što neki pogreшno misle. Jer svi svetiteљi su жivi u Gospodu i nalaze se pred Њim kao naшi zastupnici i molitvenici, a жito se sprema iskljuчivo u њihovu чast, a nikako za pokoj duшe. Zato se slavsko koљivo obavezno sprema za sve slavske dane, pa i za Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Iliju, kao i za Bogorodiчine i Hristove praznike.

 

 

Vino

 

O Krsnom imenu vino je potrebno da sveшtenik њime prelije kolaч i koљivo, a ono шto ostane u чaшi ili flaшi domaћin po obiчaju popije.

Vino je supstitucija za beskrvnu жrtvu. Ono sluжi za prelivaњe koљiva i kolaчa. Upotreba vina u gozbi na krsnom imenu pripada magiji koja doчarava izobiљe. "Kolaч se preliva vinom a dom mirom, жivotom, zdravљem, dobrom."

 

 

Uљe

 

Ono je potrebno da se upali kandilo u kuћi pred ikonom.

 

 

Tamjan

 

U svakoj Pravoslavnoj srpskoj kuћi može se naћi grumiчak tamjana u svako doba, po reчima jednog istoriчara, "jer se Srbi svakad najpre kade, kad se god kuћanski mole Bogu", a za Krsno ime i najsiromaшniji sveћar kupi ga makar i najmanje.

Tamjan se zapali i gori u blaжenom dimu koji se peњe prema boжanstvu da ga umilostivi i odobrovoљi.

 

 

Ikona

 

Slavska ikona sa kandilom postavљa se, ako je moguћe, na istoчnoj strani zida najuglednije prostorije u kuћi. Vladika Nikolaj kaжe da -"mi ne oboжavamo niшta i nikoga osim Presvete Trojice u Jedinici JEDNOGA BOGA. Ali mi poшtujemo svetiteљe, kao najboљu decu Boжju i sledbenike Hristove, i њihovim likovima ukazujemo posebno poшtovaњe".

Po pravilu svaka ikona trebalo bi da je prethodno osveћena u crkvi, gde to sveшtenik obavi u oltaru, "Osveћene ikone su kanali moћne Boжje blagodati koja leчi, preporaђa, prosveћuje, ohrabruje i opomiњe. Gospod Bog toliko љubi svoje svetiteљe i muчenike kao najbliжi krug svoje porodice, da daje чak moћ i њihovim likovima kada se poшtuju i њihovim imenima kada se prizivaju".

 

 

Zdravica

 

Veoma znaчajan element slavskog ceremonijala je ustajaњe u slavu, dizaњe i napijaњe zdravica. To je, po opшtem shvataњu, kao i prekada, najsveчaniji чin. Ustajaњem u slavu se izraжava prvobitno poшtovaњe sunca jer se svi uчesnici obreda okreћu prema istoku. Daљe, ustajaњe u slavu, sem izuzetaka, obavљa se pre podne, dok sunce, odnosno dan, napreduje. Ako se ovome doda okretaњe krsnog kolaчa "naoposun" to jest za suncem, onda se krsno ime s razlogom moжe povezati sa kultom sunca, чega inaчe nema u kultu pokojnika.

Veliku graђu o Slavi u narodu sabrao je Vuk Karaџiћ i on je to чinio u vreme kada su mnogi naшi obiчaji, pa i slavski, bili vrlo sveжi. Najboљi pokazateљ za to su zdravice koje se izgovaraju u odreђenom trenutku.

Na primer, u zdravici se kaжe: "U чije se zdravљe vino pilo, sve mu zdravo i veselo bilo, rodilo mu i жito i vino, ponajviшe pшenica belica i u kuћi sve muшka deчica". Gost se, prilikom ulaska u kuћu, u pozdravu obraћa domaћinu reчima: "Slavio ga (krsno ime) mnogo љeta u zdravљu i veseљu". Ta жeљa se izraжava i u drugim zdravicama u kojima se na Slavi ne oskudeva: "Ko je proslavљao ove godine, proslavљao je i do godine, punu i чestitu, sretnu i bogatu, mnogo љeta, a sve za њegova жivota, on i њegova deca"...

Na Kosovu, na primer, gosti ispijaju po jednu veliku чaшu za zdravљe domaћinovo i svih њegovih ukuћana, a isto tako za plodnost (beriћet) i napredak svake vrste. Gost kaжe: "Ovu kalenicu ћemo da pijemo za domaћinovo zdravљe. Bog neka da њemu i њegovim sinovima, ћerkama, snahama, unucima, unukama i svemu porodu њegovom zdravљe i sreћu ... svaki beriћet u poљu i domu, da su mu puni ambari sa жitom, guvna sa slamom i senom, torista sa ovcama i govedima, kravama i kobilama, bivolicama i volovima, tejacima i жdrebicima ...".

 

Sliчno ovome i u Slavoniji je svaka kuћa imala svoga patrona kome se gosti i ukuћani mole, zajedno sa kumovima i prijateљima, za ekonomski napredak kuћe i za zdravљe ukuћana. U ovom ceremonijalu ima i druge narodne simbolike. Koљivo se na primer u nekim krajevima uzima sa obe ruke da bi Gospod oberuчke davao zdravљe i napredak u kuћi i domaћoj чeљadi. Zdravice se inaчe meњaju unakrst "da bi godina ukrstila sa rodom i beriћetom".

 

Zanimљiva je i jedna zdravica iz Metohije koja glasi: "Neka se preliju baчve sa vinom, domovi sa жitom i zdravљem, a poљa sa rodom i beriћetom". Poшto se malo otpije, u istu чaшu dolivaju još vina "da mlaђi rastu", pa se zdravica produжi: "Ovako za omlaђije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladeж izvede na dobar put, te neka budu boљi od њihovih starijih".

 

 

Slavи i zemљa

 

Slava je strogo domaћi kult. U narodu se smatra, a to ima svoje mesto i u narodnim pesmama, "ko krsno ime slavi onome i pomaжe". U severoistoчnoj Srbiji zajedno sa porodicom i kuћom slavi i zemљa.

 

Њoj se preko plodova i zdravica obraћa kao жivom biћu. Ona slavi jer je ona stalna a sve drugo je prolazno. "Iz zemљe je sve poteklo i u њu se sve vraћa" kaжe se u narodu, prema tome slava je obiчaj i obred koji je imao veliki integracioni znaчaj u razvoju srpskog naroda, чuvaњe њegove etniчke svesti i drugih obeleжja koja ga povezuju u odreђenu celinu, u posebnu etniчku, istorijsku i druшtvenu zajednicu. U tome je zapravo i najveћi znaчaj krsne slave za srpsku etniчku zajednicu.

 

 

Чlanak prenesen sa site-a NOVINE Toronto (www.novine.ca)

 

 

Ažurirano Srijeda, 09 Ožujak 2011 21:48
 


Stranica 5 od 8

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:5
Posjetitelji jučer:75
Posjetitelji ukupno:99429

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 75