MJESNI ODBOR VREBAC

Prota Jovan Krajnović je rođen u Vrepcu 1880. godine. Odlazi u SAD 1906. godine, i dobija službu u crkvi Svetog Đorđa u Kanzas Sitiju. U oktobru iste godine odlazi u Pensilvaniju, gde je postavljen na mesto sveštenika u crkvi Svetog Nikole u mestu Džonstaun. Tamo je služio 37 godina, sve do svoje smrti, 7. februara. 1943. godine. U toku Prvog svetskog rata učestvovao je u organizovanju dobrovoljaca koji su slati na Solunski front. Bio je jedan od urednika časopisa Amerikanski Srbobran, koji i danas izlazi. Bio je i član Srpske narodne odbrane u Americi, čiji je osnivač i prvi predsednik bio Mihajlo Pupin. Prota Krajnović je bio oženjen suprugom Bosom koja je preminula 1969. godine. Oboje su sahranjeni na groblju pravoslavne crkve Svetog Nikole u Džonstaunu.

Vladimir Ivančević

Друштво српских родословаца „Порекло“ из Београда окупља велики број појединаца заинтересованих за истраживање сопственог порекла, али и порекла српског и осталих народа који га окружују. Порекло постоји већ пет година, колико и истоимени портал www.poreklo.rs. За то време објављени су прилози о хиљадама презимена и насеља широм простора бивше Југославије, укључујући ту и личка презимена и насеља.

Изузетно важна област којом се чланови Друштва баве јесу истраживања из области генетичке генеалогије. У оквиру Порекла основан је Српски ДНК пројекат (www.dnk.poreklo.rs) захваљујући којем је данас могуће с великом прецизношћу и поузданошћу утврдити настарије порекло људи. Између осталог, тестиран је и запажен број појединаца пореклом из Лике, па и из вребачког краја. Наравно, увек је добро дошло да се тестирају припадници родова који досад нису истражени.

Права прилика за то указаће се већ 25. априла, кад Порекло организује тестирање на Светски ДНК дан, којом приликом ће тестирање коштати 6.000 динара (уместо редовне цене од 13.000 динара). Више о начину на који се заинтересовани могу пријавити имате на следећој страници: http://www.poreklo.rs/2017/03/19/iskoristite-veliki-popust-testirajte-se-na-svetski-dnk-dan-25-aprila-2017/.

Друштво српских родословаца „Порекло“ има развијену издавачку делатност и досад су објављене две књиге, обе из области генетичке генеалогије: Књига о Мацурама (Београд, 2014) и Етнологија и генетика (Београд, 2015). Ове године у припреми су нове студије.

Вредно је указати и на постојање великог броја дигитализованих књига, које су доступне на порталу Порекло, а које увелико помажу свима који истражују своје порекло: http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/

 

Јовица Кртинић

 

Напомена:

Процјењујући интерес наших читалаца за ову тематику, а захваљујући нашем сураднику Владимиру Иванчевићу, у прилици смо да вам презентирамо овај текст главног уредника портала.

Администратор

Dejan Tiago Stanković je srpski književnik i prevodilac. Rođen je 1965. godine i živi na relaciji Beograd-Lisabon. Autor je romana Estoril i zbirke kratkih priča Odakle sam bila, više nisam i druge lisabonske priče u izdanju Geopoetike. Dobitnik je nagrade Branko Ćopić. Preveo je na portugalski jezik Andrića i Crnjanskog, a nobelovca Žozea Saramaga na srpski. Piše na srpskom, portugalskom i engleskom jeziku.

Ovu priču je autor objavio na svom facebook profilu, a mi je ovde objavljujemo uz njegovo dopuštanje i malu lekturu.

https://www.facebook.com/dejan.tiago.stankovic

Vladimir Ivančević

Mnogi od nas nisu svesni kakvu dobru i blagorodnu dušu imamo među vrepčanima, zavođanima i pavlovčanima.

Imamo čoveka koji nam je više od svih drugih zajednički prijatelj, saradnik, drug i rođak i koji nam godinama nesebično pomaže da se rasuti po Svetu i odrođeni, pronalazimo i povezujemo.

Naš Žeka koji poseduje preko 2000 telefonskih brojeva, e-mail adresa i fb.prijateljstava širom Sveta, čini to sa mnogo poštovanja prema svakom od nas i razumevanjem za naše ličke tvrdoglavosti, nesuglasice i razmimoilaženja, a na organizacionim sposobnostima, poznavanju psihologije i diplomatskom umeću, mogu da mu zavide vrhunski menadžeri i komunikolozi.

Njegove informacije o ljudima i događajima, njegove dobronamerne i objektivne procene i sugestije, dragocene su nam smernice kako u rešavanju ličnih problema, tako još više u aktivnostima od zajedničkog interesa.

Da mi moj dragi Žeka, rođak po više linija, nije obezbedio telefone i adrese, da pre mene nije razgovaro sa svima koji su mi trebali, nijednu od aktivnosti koje preduzimam radi doprinosa obnavljanju Vrepca, Zavođa i Pavlovca, ne bih mogla započeti.

Znanje koje Žeka ima o istoriji, prirodi, događajima u prošlosti i sadašnjosti od značaja za naša sela i celu Liku u mnogim segmentima su veća, kvalitetnija i upotrebivija od knjiških i arhivskih.

Nema toga među nama kome nije pomogao niti manifestacije u vezi Like,sporta ili kulture u čijoj je organizaciji ili realizaciji odbio da učestvuje.

Mnogo  je to odricanja, napora, neprospavanih noći, dvadesetčetvoročasovnih priprema i poslova, putovanja s kraja na kraj ne samo teritorija bivše Jugoslavije, već sada i Evrope…..

A posle svega, uvek skromni osmeh i spremnost za dalje i bolje, jer naš Žeka višestruko poseduje i simbolizuje sve one osobine zbog kojih se ponosimo što smo ličani.

Željkova biografija je takođe izuzetna i jedinstvena.

Rođen je u Gospiću (otac Novak, majka Nada - rođ. Basarić). Osnovnu školu je završio u Vrepcu, a Srednju ekonomsku i elektrotehničku u Gospiću i Ličkom Osiku.

Do 1991.godine  bio je jedan od omladinskih lidera u općini Gospić i na teritoriji Like.

Od 1993. do 1995. godine bio je predsjednik Mjesne zajednice Pavlovac i vanstranački odbornik za Vrebac, Zavođe i Pavlovac u Skupštini općine Gračac.

Ratna i posleratna događanja odvojila su Željka od rodne kuće i Like,zbog čega je sa porodicom - majkom, bratom i sestrom, od 1995. do 1996.godine živeo u Ličkom Kolutu kod Sombora.

Od 1996. godine Željko živi u Beogradu od kada je počeo i trenirati u AK “Crvena Zvezda” i uspešno učestvovati u trkama na duže distance u Srbiji i zemljama u okruženju.

Sportsku akademiju Željko je završio 2001.godine kao jedan od najboljih studenata, stekavši zvanje višeg sportskog trenera za atletiku i fizičku pripremu.

Fakultet za menadžment u sportu završio je 2008.godine, nakon čega je sa zvanjem diplomiranog menadžera u sportu na stručnoj praksi bio u Briselu,a u Marbelji (Andalusia) u Španiji godinu dana trenirao i kondiciono pripremao eminentne sportiste.

Uz sportske obaveze Željko je, radi obezbeđenja egzistencijalnih potreba, radio na raznim poslovima: obezbedjenje Njemačke rezidencije, Aerodroma Beograd, ustanove “Studentski grad”, JKP”Beogradski vodovod” itd.

Kao atletski trener i šef stručnog štaba radio je u AK “Novi Beograd-Ušće” i AK  "Maraton mira-Vidovdan" a kao sportski novinar bio je angažovan u listu "Sport" gde je pratio sportske aktivnosti mlađih uzrasta.

Sa statusom internacionalnog atletskog sudije sudio je u preko 200 trka, izmedju ostalih i na Prvenstvu Evrope u krosu, finalu Univerzijade itd.

Od 2007.do 2011. godine, kao suvlasnik i sportski direktor, vodio je Školu fudbala “Viktorija” za mlađe uzraste.

Željkovi sportski upesi izuzetan su primer mladima kako ljubav prema sportu i snaga volje pobeđuju  nedostatak novca, terenskih uslova i opreme.

Kao atletičar je od 1996. do početka 2017.godine je istrčao 490 trka u dužini od 1 km do 111km (ultramaraton).

U toku dve godine u AK “Crvena Zvezda”postigao je jedan od svojih najvećih uspeha - ekipni šampion Jugoslavije, uspešno je branio boje i AK "Maraton mira - Vidovdan 99", a trenutno je član"Adidas Running tima",

Intenzivno i kontinuirano Željko je uključen u sportske i ostale aktivnosti  čuvanja tradicije i obnove u Lici i mestima u kojima žive potomci ličana, gde svake godine u okviru zavičajnih i memorijalnih druženja organizuje i realizuje sportske sadržaje i takmičenja iz ličkog višeboja.

Mnogo bi prostora zauzele njegove aktivnosti u animiranju građana da se bave sportom i sportskom rekreacijom,aktivnosti pripremanja mladih za različite vrste sportova, vođenja sportista i rekreativaca  na takmičenja u atletici, planinarenju i drugim sportovima, a naročito mladih potomaka ličana i drugih zaljubljenika u sportsku rekreaciju i u prirodu

Dugo vremena sam molila Željka da napišem ovaj tekst.

Od srca mu hvala.

Odavno ga je  zaslužio, a sigurni smo da će zajedno sa ostalim tekstovima na našem sajtu, podstaći  vrepčane, zavođane i pavlovčane  da  se jave i pridruže  započetim aktivnostima obnove……

 

Beograd, 24.2.2017.godine                              Mirjana (Grubić) Ćurin