СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Једва нешто воде је у кориту Јадове код Чатрње. Узводно је корито ријеке од мањег наваљаног камена, а које даље постепено прелази у камене плоче и камене  громаде. На Саставцима, гдје се у Јадову улијева приток са Граовчеве пећине, која даје и до 2/3 воде ријеке у зимском периоду, одваја се узводно десно главни ток Јадове према Павловцу, Могорићу и даље. Одавде је Јадова готово као овећи поток; корито је каменито а дијелом и обрасло травом, сужено и обрасло грмовима раките.

Погледајте приложене слике и визуре које се могу видјети само из корита ријеке. Можда вас потакну да и сами прођете овим путем и уживате у несвакидашњим облицима и љепотама ове наше ријеке.

Attachments:

Корито Јадове од Чатрнје до Радловачког моста.pdf

[ ]

Administrator

2522 Kb

Иако кише у овим љетним мјесецима има као ријетко када изостанак снијега протекле зиме се осјећа. Подземна језера се нису напунила па се сва киша слијева у подземље. Јадова је пресушила већ у мају, а остаци ријеке се због инсолације убрзано смањују....

Снимили смо сухо корито Јадове од Ћелемијског моста до Чатрње и остали зачуђени и задивљени необичним пејсажом који се само у љетним периодима може видјети. У Ћоринцу још има воде за освјежење.... Погледајте!

Attachments:

Корито Јадове од Ћелемијског моста до Чатрње.pdf

[ ]

Administrator

1305 Kb

Поводом 164. годишњице рођења нашег највећег научника преносимо текст Данка Перића објављен на Facebook-u.

Данко Перић

Jučer u 07:14 ·

Николa Теслa pођен је 10. јула 1856. у селу Смиљану код Госпића (тада Војна Војна Крајина, односно Карловачка митрополија), у српској породици Милутина Тесле, протојереја и Ђуке, рођене Мандић, из чувене грачачке свештеничке породице.

Николин отац Милутин Тесла је био (хонораpни) дописник из Лике за неколико листова у Аустроугарској и Србији. Никола је лијепим ријечима говорио и писао о мајци Ђуки од које је наслиједио иноваторски ген, и хвалио очиву реторичност и умијеће писања.

У пожутјелим новинама остао је, између осталог, извјештај Милутина Тесле новосадском „Србском дневнику“, да је на Петровдан, 1855, пао, по свој прилици мањи метоерит, „и направио рупу у камеру Самоград, близу Личког Лешћа“. Милутин сликовито описује како је „наједном бљеснуло са стране истока и као да би забуктила триста луча потегну на запад, звијезде уклонише се, и би рећи сва природа стаде“. „Затијем обузе часком помрачина и миријаде свјетила небесније остадоше преблијеђене од лица овога малог божјег феномена“.

Годину послије тога, родио се проти Милутину и протици Ђуки млађи син Никола, који је и данас иако је прошло више од вијек и по, један од ријетких који зраче „свјетилима небеснијем“.

Društveni dom u Vrepcu sagrađen je zahvaljujući Isi Isiki Bogdanoviću, velikom vrebačkom meceni, beogradskom advokatu i utjecajnoj političkoj ličnosti tog vremena, a koji je sagradio i niz drugih korisnih objekata na području Vrepca, Zavođa i Pavlovca vrebačkog koji su značajno olakšali život lokalnom stanovništvu (više o Isi Isiki Bogdanoviću pročitajte na ovom listu u članku Đure Ćurčića od 30.3.2011.g.).

Ovdje prilažemo sliku Doma iz tog vremena za koju zahvaljujemo Bogdanu Krajnoviću. Na slici je vidljivo da uz Dom izvorno nije bilo sagrađeno bočno stepenište sa  predprostorom za ulaz u dvoranu na katu.

Dali je možda došlo vrijeme da se Dom nazove imenom njegovog ktitora - Društveni dom Iso Isika Bogdanović? A ime Nikole Dragosavca, po kome Dom danas nosi ime, da se obilježi na drugi, primjeren način.

Društveni dom u Vrepcu nakon izgradnje (pretpostavlja se iz 1931.g., autor i datum fotografije nepoznati)