MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Feljtoni, eseji, polemike
FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Сања Шуљагић - ПРИМЕНА СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КАЛЕНДАРА У ПЕРИОДУ ВЛАДАВИНЕ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋ

E-mail Ispis PDF

Аутор Сања Шуљагић је виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду.

Из рада:

Према српском народном календару који се рачуна на основу календара који је био у употреби на територији данашње Србије у праисторији, бројање година почело је „од постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса.“

_______________________

Данас, кад објављујемо овај рад, по старом српском календару је 15.4.7531.г.

_______________________

Сажетак

У овом тексту аутор је аналитичко-синтетичком и компаративном методом предочио да су владари из српске средњовековне династије Немањић преузели од ранијих генерација Срба знања о историји, календару, писмености, астрономији, метеорологији, архитектури и осталим наукама стара више хиљада година и оставили их као своју задужбину будућим генерацијама. Аутор је анализирао узроке и континуитет распостирања цивилизацијских знања и достигнућа из периода праисторијске цивилизације Лепенског Вира и Винче у Србији, као што су знакови и симболи за време и вечност из праисторијског Винчанског писма и стари српски народни календар, који су уписани на значајним државним документима, манастирима, фрескама и споменицима из периода владавине династије Немањић у средњем веку, као и начин на који су владари из династије Немањић оставили знања која су претходила њима и знања из свог времена у завештање будућим генерацијама у Србији.

Ažurirano Subota, 15 Travanj 2023 09:54
 

Andrija Kačić Miošić - RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA

E-mail Ispis PDF

Andrija Kačić Miošić (Brist kraj Makarske 1704.g. - Zaostrog 1760.g.), franjevac, vezan životom uz franjevački samostan u Zaostrogu. Obrazovan u Zaostrogu, Osijeku. Skradinu i Šibeniku.

Andrija Kačić Miošić, Kao redovnik i Spomenik u Makarskoj

Prikaz o njegovom najpoznatijem djelu "Razgovor ugodni naroda slovinskoga" (izdano u Veneciji 1756.g.) i hrvatskim/srpskim kontroverzama koje ga prate dat ćemo kroz članke objavljene u nekoliko nastavaka na portalu https://trebinjelive.info/ u kojima se govori o povijesti Trebinja kroz poveznicu sa navedenim djelom.

Upućujemo vas da posvetite dio vremena i člancima:

  • 1. dio, https://trebinjelive.info/2015/10/01/ovo-kriju-od-nas-izvodi-iz-nepoznate-istorije-trebinja/
  • 2. dio, https://trebinjelive.info/2015/10/03/sta-pise-a-kacic-o-kralju-pavlimiru-jos-jedan-dokaz-u-prilog-slavne-istorije-trebinja/
  • 3. dio, https://trebinjelive.info/2015/10/06/kacic-pise-pjesme-o-kraljevima-tjesimiru-i-vladimiru-u-kojima-se-spominje-trebinje/
  • 4. dio, https://trebinjelive.info/2015/10/10/saznajte-sta-mavro-orbin-pise-o-trebinju-i-ko-je-andrija-kacic-miosic/

______________________________

U djelu prevladavaju dvije povijesne teme koje su predočene kronološki. Tako možemo vidjeti srednjovjekovnu prošlost južnih Slavena i to od vremena kraljevina i kneževina pa sve do osvajanja Turaka (bitke na Marici i na Kosovu) i razdoblje od 14. do 18. stoljeća kada je bilo vrijeme protuturskih ratova.

Ove dvije teme čine djelo kojeg i dijele na dva djela koja nisu jednaka po svojoj opsežnosti. Prvi dio je pisan u prozi i obuhvatio je četvrtinu cjelokupnog djela. Prikazao je vladare južnoslavenskih feudalnih država i sadrži povijesnu kroniku. Drugi dio je obuhvatio puno veću cjelinu te se bavi borbama protiv Turaka.

Izvor: https://www.lektire.hr/razgovor-ugodni-naroda-slovinskoga/

Nepristrasnost njegovog djela možda najbolje oslikava citat iz njegove knjige:
Po naravi je čovika svakoga svoj narod faliti, uzdizati i uzveličavati, i zato vide se mnoge knjige na svitlost iznesene, u kojim se štiju kralji, duke, markeži, knezovi, gospoda, vitezovi, junaci i njiova junaštva. Ma narod slovinski vazda je bio, kako se vidi, u tomu malo pomljiv, jer se malo stvari štije i nahodi od stari kralja, bana, gospode i događaja, koji su se događali u našim stranam. I da se posve ne izgube od stari vitezova uspomene, Gosp. Bog dao je našemu narodu tako pamet naravnu, da ono, što drugi narodi uzdrže u knjigam, oni uzdrže u pameti pivajući. A to ja sve sam pomljivo izvadio iz knjiga latinski, talijanski i rvatski, iz različitih pisama i karata, diplomata, dukala, atestata, davorija i svidodžbe staraca, redovnika i svitovnjaka. Svrha pak, za koju ja ovi trud činim, jest najprva slava i poštenje Božije, komu se svako dilo pošteno, brez otruje grija učinjeno posvetiti i prikazati ima; druga, neka se sadašnji i poslidnji vitezovi mogu ogledati kano u zrcalo u rabrenita vojevanja i glasovita junaštva svoji dida i šukundida, da ji slobodno i veselo mogu naslidovati i s općenitim neprijateljom boj biti."

 

Ažurirano Petak, 14 Travanj 2023 13:39
 

Ђорђе Јанковић - СРПСКЕ ГРОМИЛЕ

E-mail Ispis PDF

Ђорђе Јанковић (Београд, 1947.г. – Београд, 2016.г.) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.

Ђорђе Јанковић (1947-2016)

Српске громиле је монографија београдског археолога Ђорђа Јанковића, објављена 1998. године.

Књига је прва научна синтеза која археолошки идентификује Србе у односу на друге Словене раног средњег века, преко анализе материјалних трагова погребног обреда које налазимо у громилама (хумкама, тумулима) између 4. и 12. столећа.

Громиле су углавном мање хумке, донекле различитог састава, које понекад садрже разне предмете. У њима нема остатака људских скелета. То се објашњава, како ће се видети, обичајима да се спаљени остаци покојника не сахрањују у земљу, већ изван громила. По правилу, раније су сличне хумке тумачене као гробови праисторијског или античког доба. Издвајање средњовековних громила омогућава стварање прве стварне слике о Србима у раном средњем веку.

Ђорђе Јанковић, у Предговору књиге

Књига садржи седам главних поглавља: 1. Увод, 2. Каталог громила, 3. Громиле Срба у данашњој Њемачкој и Пољској, 4. Разврставање громила, 5. Погребни обред, 6. Громиле и историја Срба и 7. Зашто су Срби били особени.

Аутор на основу досадашњих истраживања громила одређује њихов просторни распоред на Балкану овако:

Громиле на једноставан и очигледан начин омеђују српски етнички простор у раном средњем веку. Он се скоро подудара са границама римске Далмације. Те границе су на истоку према Великој и јужној Морави, али су Срби веома рано живели у Неготинској крајини, па можда и другде источно од римске Далмације. На југу је Срба било у области Шар планине или још јужније, око Дебра и даље. На југозападу су Срби насељавали приморје, али није познато да ли су већ у раном средњем веку настанили и велика острва као што су КорчулаМљетХварБрач, која се у X столећу наводе као српска. На западу су Срби живели у Поуњу, Лици и Крбави, вероватно до Купе. Према Панонији је граница ишла Посавином.

Извор: https://sr.wikipedia.org/

Ažurirano Petak, 14 Travanj 2023 10:34
 

Милош С. Милојевић - ОДЛОМЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА

E-mail Ispis PDF

Послије Берлинског конгереса 1868.г. постало је уобичајено да се говори о досељавању Славена на Балкански полуоток (Хелм, стари назив за Балкански полуоток, забрањен за кориштење 1809.г.) у 7. стољећу, а хисторија Срба изучава од династије Немањића и Св. Саве. Потичемо читаоце да разлоге потраже сами у јавно доступним и објављеним текстовима.

Међутим, било је аутора који се са тиме нису слагали. Данас су неки од најпознатијих Ђорђе Јанковић, Јован Деретић, Александар Шаргић, Александар Митић и други. Они су сматрали да су Славени аутохтони Балкански народ и дају за то низ аргумената. Један од љих је и српски календар који броји године од 5508.г. тј када се по предању десио велики потоп tako da danas po tom kalendaru brojimo 7531.g.. Овај календар се користио све до 19. вијека.

Претеча свих српских хисторичара ове оријентације неоспорно је био Милош С. Милојевић (Црна Бара 1840.г. - Београд 1897.г.)

Милош С. Милојевић

Написао је низ дјела: Одломци историје Срба у српских - југославенских земаља у Турској и Аустрији; Песме и обичаји укупног народа српског; Путописи дела праве - Старе Србије; Наши манасгтири и калуђерство; Дечанска хрисовуље.

Овдје прилажемо дјело "Одломци историје Срба" издано у Београду 1872.г. у којем уз опће напомене о Србима, сеоби, обичајима становања и распрострањености даје и кронолошки попис српских владара од краља Свевлада (498 - 530.г.) па до Деспота Лазара II (1457 - 1558.г.), као и етнографски преглед Срба и српских (југославенских) земаља.

Attachments:
Download this file (milos-milojevic-odlomci-istorije-srba.pdf)milos-milojevic-odlomci-istorije-srba.pdf[ ]Administrator3075 Kb
Ažurirano Četvrtak, 13 Travanj 2023 16:35
 

Милорад Екмечић: Дуго кретање између клања и орања

E-mail Ispis PDF

Милорад Екмечић 1928 (Пребиловци) - 2015 (Београд)

Белешка о аутору (из књиге)

Милорад Екмечић је рођен 4. октобра 1928. у Пребиловцима, општина Чапљина. Школовање завршио у Мостару 1947. Након губитка и другог родитеља, од 1943, живео на слободној територији у Пребиловцима, а од октобра 1944, па до краја рата учествовао у НОВ као курир у командама места Чапљина и Коњиц. Општу историју Новог века дипломирао на Свеучилишту у Загребу, а на Филозофском факултету у Сарајеву од 1952. прошао сва наставничка звања. Предавао је Општу историју Новог века и  Историјску методологију. Докторску дисертацију "Устанак у Босни 1875-1878" бранио је на Филозофском факултету у Загребу 1958. Књига је доживела три издања и непотпун превоод на њемачки језик.

Његови радови углавном покривају време од краја XVIII века, па до 1945. Научна истраживања обављао је у свим југословенским архивима, а од светских у Бечу, Москви, Лондону, Паризу, Торонту, Варшави, Кракову,  Вашингтону, Будимпешти. Учествовао активно на четири светска конгреса историчара. Био стални члан комисије за социјалне покрете, комисије за славистичке студије и комисије за истраживање историје великих сила. Научну специјализацију обавио на универзитету Принстон 1960-1961, а два пута (1972, 1982) био гостујући професор на универзитетима Ан Арбор (Мичиген) и Лоренс (Канзас), као и краће време на универзитету Северна Каролина. Његови погледи на религију као вододелницу југославенских нација изазивали су полемику са хрватским и муслиманским историчарима 1972-1973. Дописни члан Академије наука БиХ постао је 1973, а редовни 1981. За члана Српске академије наука ван радног састава изабран 1978, а редовног 1992. Од награда значајније су 27-јулска награда за науку СР БиХ (1963), за Историју Југославије (заједно са Владимиром Дедијером, Симом Ћирковићем и Иваном Божићем) Просветну награду. То дело преведено је на енглески и кинески језик. За синтезу Стваранје Југославије 1790-1918 добио је НИН-ову награду 1990, Специјалну Вукову награду 1991, и, исте године, Награду ЗАВНОБиХА. Био је члан Политичког савета Српске демократске странке 1992, ухапшен са породицом од стране муслиманских "Зелених беретки", али је успео да пребегне у Србију. Пензионисан као професор Филозофског факултета у Београду 1995.

Поред поменутих, његова дела су Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1973. и још два издања Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд, 1997, Срби на историјском раскршћу, Београд 1999, Огледи из историје, Београд 1999, Револуција 1848. и Балкан, Нови Сад 2000, Дијалог прошлости и садашњости, Београд 2002, као и бројне сгтудије на српском и страним језицима.

_________________________________

У књизи Дуго кретање између клања и орања овај еминентни српски историчар разматра развој српског националног питања у периоду турске доминације, српску револуцију 1804-1815, бробу за независну националну државу 1815-1878, уједињење Југославије 1918, те положај српског народа у југославенској држави 1918-1992.

Ažurirano Subota, 19 Veljača 2022 22:43
 


Stranica 3 od 11

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:95
Posjetitelji jučer:150
Posjetitelji ukupno:391687

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 12