MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Feljtoni, eseji, polemike
FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Miloš Lalošević: GRAĐANSKA KULTURA SRBA U HRVATSKOJ

E-mail Ispis PDF

Sa portala Srpskog kulturnog društva PROSVJETA (www.skdprosvjeta.com) prenosimo u cjelosti ovaj članak, u kojem se na sažet način prikazuju običaji srpskog građanskog društva u Hrvatskoj kojima su se čuvali tradicija i karakteristike srpskog narodnog bića u 19. i početkom 20. stoljeća, a od kojih su se neki održali i do danas.

Autor podsjeća i na kulturne organizacije i niz znamenitih Srba koji su tome dali svoj doprinos.

Attachments:
Download this file (Milos Lalosevic-Gradanska kultura Srba u Hrvatskoj.pdf)Milos Lalosevic-Gradanska kultura Srba u Hrvatskoj.pdf[ ]Administrator106 Kb
Ažurirano Petak, 29 Travanj 2011 05:05
 

Група аутора: ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ

E-mail Ispis PDF

Култура је темељ сваког народа и друштва. Стога познавати властиту културу, њене изворе и каректеристике важно је за сваког појединца, јер је она садржај духовности сваког мисаоног бића. Познавати властиту културу важно је и из разлога да разумијемо, цијенинмо, уважавамо и поштивамо културе других народа, али и из спознаје да је утјецај других култура на властиту увијек присутан. То међусобно прожимање култура, примање и давање, прихваћање и одбацивање културних садржаја, модифицирање прихваћеног, даје култури динамичку и развојну компоненту.

Иако властиту културу носимо у себи, иако нам се чини природна и непромјењива, данашњи саржај културе је ипак сублимат "посљедње ревизије" културних садржаја. За познаванје њене суштине, први корак је ипак упознати се са њеним коријенима, развојем и утјецајима која су се кроз вјекове међусобно прожимали да би добили данашњи, али не и, проматрано временски, коначни облик.

Књига "Историја српске културе" која ће се у облику фељтона, у три наставка приказати пред вама на сажет и цјеловит начин даје могућност сваком појединцу да на приступачан начин сагледа и упозна се са битним одредницама и сегментима националне културе. Написана је од еминентних и признатих аутора, од којих су двоје, Војислав Ј. Ђурић и Војислав Кораћ, са наших простора.

Аутори појединих дијелова књиге су:

Павле Ивић:                           Приступ књизи  "Историја српске културе";

                                              Под византијским окриљем; Међу балканским државама; У борби за опстанак;

                                              Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа

Радмила Маринковић:           Средњовековна књижевност

Војислав Ј. Ђурић:                 Сликарство у средњем веку

Војислав Кораћ:                     Архитектура у средњовековној Србији

Роксанда Пејовић:                 Средњовековна музика

Павле Ивић (1. децембар 1924 - 19. септембар 1999) био је српски филолог, лингвиста, редовни члан САНУ. Павле Ивић је научник међународног угледа и најбољи српски лингвиста друге половине двадесетог века. Био је редовни професор Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду.

Још 1973. године постао је почасни инострани члан Америчке академије уметности и наука, а исте године и почасни члан Лингвистичког друштва Америке. Нешто касније додељен му је почасни докторат Државног универзитета у Колумбусу (Охајо, САД).

Говорио је око десет страних језика.

Разумљиво, све то донело му је чланство у овдашњим и иностраним научним установама највишег ранга, тако да је, поред Српске, био члан Америчке, Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске и Руске академије наука. (Wikipedia)

Радмила Маринковић - позивамо читаоце да нам помогну у припреми биографије

Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Војислав Ђурић је рођен 26.02.1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.

За дописног члана Одељење друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налази у Одељењу историјских наука, чији редовни члан постаје 16.11.1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19.11.1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти,12.05.1996. године. (Wikipedia)

Војислав Кораћ (Дебело Брдо код Коренице. 6. јуна 1924 - Београд 29. октобар 2010) био је српски историчар архитектуре, академик, професор универзитета у пензији и сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Основну школу је завршио у Петровом Селу, а гимназију похађао у Суботици, Кореници, Сремским Карловцима и Београду. Студије архитектуре похађао је у Прагу 1946. године, потом у Београду где је и дипломирао 1952. године. По завршетку студија постао је асистент у Археолошком институту. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1959. године са темом "Градитељска школа Поморја". Године 1960. изабран је за доцента за предмет Историја архитектуре, 1965. године за ванредног професора, а 1977. за редовног професора Филозофског факултета у Београду. Учесник је многобројних археолошких истраживања у Србији, Македонији и Црној Гори.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. маја 1981. године, а за редовног члана 25. априла 1989. године. (Wikipedia)

Роксанда Пејовић (1929), музиколог и историчар уметности, преко тридесет година бави се музичким инструментима и њиховим представама на средњовековним споменицима. Као дугогодишњи професор опште и националне историје музике на Факултету музичке уметности у Београду, објавила је вцелики број књига и студија; издвајамо: Музички инструменти средњовековне Србије, Историја музике, Музичко стваралаштво и извођаштво од 18. века до данас, итд..

 

Ažurirano Petak, 22 Travanj 2011 05:39
 

Filip Škiljan: ZNAMENITI SRBI U HRVATSKOJ - I dio

E-mail Ispis PDF

Često smo ostajali zatečeni spoznajom o nacionalnom porijeklu pojedinih znamenitih ljudi jer njihovo porijeklo "nije bilo u skladu sa našim očekivanjima". Razlog tome znale su biti predrasude ili "uvriježeno mišljenje", neki puta neupućenost ili nezainteresiranost za neko područje ljudskog djelovanja, a neki puta taj atribut sa više ili manje namjere nije niti bio istican ili je ta osoba jednostavno uvrštena u korpus nacije u čijem je većinskom krugu djelovala ili prostora odakle je potjecala.

Bez obzira o kojim razlozima se radi, Srbi u Hrvatskoj su razmjerno manje poznavali život i rad svojih znamenitih ljudi, nego što je to općenito slučaj. Tu svakako treba izdvojiti nekoliko svjetski priznatih ljudi, npr. Nikolu Teslu...., uz čije ime je nacionalna pripadnost gotovo uvijek bila isticana.

Stoga je ova knjiga Filipa Škiljana zaista dobrodošla da na nivou općih informacija o životu i radu tih ljudi popuni tu prazninu, kao i da usmjeri sve one koji o njima žele saznati više.

Činjenica da je jedan manji dio "politički" podijeljenog naroda dao toliko i takvih znamenitih ljudi u raznim područjima ljudskog djelovanja može nas učiniti ponosnima. Kao što u predgovoru knjige za njih kaže Milorad Pupovac: "Za Srbe u Hrvatskoj oni su važna mjesta identiteta i važna uporišta za njihovu integraciju u hrvatsko društvo. Upoznavanje ne samo Srba sa znamenitim Srbima iz Hrvatske već i cijele Hrvatske neophodna je pretpostavka i za to da imamo drugačiju Hrvatsku, otvorenu za razlike, otvorenu za svoje veličine neovisno o tome koje su etničke ili vjerske pripadnosti."

Izdavač knjige je Srpsko narodno vijeće, 2009. godine, u malom tiražu od 1000 primjeraka, a u nadi da ćemo uskoro vidjeti i II dio, ovu knjigu ćemo prenijeti u integralnom tekstu u četiri tjedna nastavka. Nadamo se da time nećemo povrijediti autorska prava, barem ne u tolikoj mjeri kolika će biti korist da ovo vrijedno izdanje nađe put do svojih čitalaca.

(Napomena: Po objavi ovog uvodnog teksta, a prije 1. dijela ove knjige, kontaktirali smo gospodu Filipa Škiljana i Sašu Miloševića, autora i predstavnika izdavača, koji su se suglasili sa našom namjerom i odobrili da na našem site-u objavimo ovu knjigu. Koristimo priliku da im se zahvalimo.)

Ažurirano Petak, 25 Ožujak 2011 06:46
 

Адам Прибићевић: НАСЕЉАВАЊЕ СРБА ПО ХРВАТСКОЈ И ДАЛМАЦИЈИ

E-mail Ispis PDF

У издању Заједнице Срба у Хрватској, библиотеци НАШ ГЛАС, прештампана је ова књига аутора Адама Прибићевића, коју доносимо у цјелости.

Аутор, брат познатијег Светозара Прибићевића, политичар је који се формирао прије Првог свјетског рата, који је интензивно дјеловао између два свјетска рата, да би на крају завршио као политички емигрант.

Ова књига представља његов "политички тестамент" у којој је на језгровит, јасан и аргументиран начин - и, у којој је, како је истакао уводничар Чедомир Вишњић - "изнио своје завршно схватање српског нацоионалног питања, садржаног у појму западни Срби". Вишњић између осталог у уводу каже:

"Ни у тренутку настанка, као ни данас у вријеме прештампавања, смисао текста ове књиге није био академски. Она није настала у духовној радионици професора, већ политичког борца, њени подаци нису архивски провјеравани. Једном политичком емигранту то је углавном и немогуће. Њен смисао и њена унутрашња снага су у сабирању политичког и интелектуалног искуства какво је било ријетко међу западним Србима у овоме вијеку........"

Књига садржи и једну, за нас врепчане, локалну ноту. Наиме, пластично осликано насељавање српског становништва показује и да је насељавање Врепца било дио тих процеса кретања становништва.

Према аутору, Вребац је насељен године 1716 из Шкара (Гацка долина) и Вилића (пронашли смо двије локације: "Вилић село" у Славонији, западно од Пожеге и "Вилић" у БиХ, сјевероисточно од Сарајева) што ће, надамо се, потакнути разматрање, критичку анализу и валоризацију досад публицираних и "прихваћених" чинјеница о насељавању Врепца, као и о правцу или правцима насељавања.

За свакога тко жели добити јасну, прегледну  и интегралну слику узрока и посљедица српских сеоба по Хрватској и Далмацији у простору и времену, утјецаја на начин живота, као и посљедице тих процеса на политичку статус "западних Срба" као - што је и елаборирано у књизи - јединственог и недјељивог народног корпуса, ова књига - када се можда читалац и неће сложити са свим закључцима или нагласцима које аутор излаже - може бити драгоцјено штиво.

Текст ће бити презентиран у четири тједна наставка.

Ažurirano Petak, 25 Veljača 2011 05:41
 

Što će biti sadržaj ovog lista?

E-mail Ispis PDF

U dosadašnjem radu formirali smo prepoznatljivi oblik i sadržaj ove web stranice. Stranica je prvenstveno lokalnog karaktera, a željeli smo biti informativni, pravovremeni, objektivni, pouzdani i korisni i usmjereni svim vrepčanima nezavisno iz kojih od vrebačkih sela potječu i gdje se danas nalaze. Nadamo se da ste prepoznali ove naše napore i da smo, barem djelomično, uspjeli u tome.

U želji da otkinemo od zaborava život koji je nekad ovdje bujao, pokušavamo se vratiti u prošlost koliko su nam sjećanja na ljude, običaje i događaje prisutna i dostupna. Vraćanje duha tog vremena, koga i danas u tragovima osjećamo, kohezioni je faktor naše zajednice i zalog njenog opstanka i jačanja u budućnosti.

Ali, pisati o tome, a ne ukazati na opći kontekst u kome se kroz vrijeme odvijao život i utjecaje koje je primao i trpio i od kojih se branio, nužno nas dovodi u situaciju da slika života koju u fragmentima vraćamo iz zaborava ne bude potpuna.
Stoga smo, nastojeći ujedno i obogatiti sadržaj ove stranice, zaključili da sadržaj nije potpun ukoliko ne oslikamo historijske, kulturne, religijske, političke, tradicionalne, društvene i ine aspekte života i postojanja srpske zajednice na ovim prostorima, a koji nas kroz naslijeđe i danas i kao pojedince i kao narod čine prepoznatljivim.

Nastojati ćemo, stoga, kroz vrijeme koje je pred nama, izabrati i prezentirati vam one tekstove - feljtone, eseje i polemike - koji se uklapaju u ovako postavljen cilj, a vas, posjetitelje ovog portala, molimo da nam pomognete u tom izboru vašim prijedlozima, dostavom tekstova i komentarima.

Za sve, koji će biti potaknuti da tome daju prilog svojom diskusijom, otvorena je mogućnost argumentiranja, komentiranja i razmjene mišljenja i informacija u realnom vremenu, putem foruma.

Ažurirano Četvrtak, 27 Siječanj 2011 22:32
 


Stranica 6 od 6

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:4
Posjetitelji jučer:101
Posjetitelji ukupno:95002

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 111