MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Feljtoni, eseji, polemike
FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Ivan Mužić: VLASI U STARIJOJ HRVATSKOJ HISTORIOGRAFIJI

E-mail Ispis PDF

Pred vama je knjiga koja u stvari predstavlja "zbornik radova" na temu koja je nezaobilazna na području jugozapadnog Balkana - pitanje porijekla, života i nestanka Vlaha, odnosno njihovog pretapanja u druge narodne korpuse, ali i samostalnog nastavka života njihovog imena odvojenog od izvornog sadržaja.

Knjiga prati niz autora koji su pisali o ovoj materiji u razdoblju od jednog vijeka, od 1880. godine (Vjekoslav Klaić) do 1973. godine (Branimir Gušić). Vrijednost knjige je i u praćenju razvoja misli na ovom području kao i u usporedbi sa pisanjima na ovu temu iz drugih izvora koji su dijelom objavljeni i na ovom portalu.

Knjiga povjesničara Ivana Mužića objavljena je u izdanju Muzeja hrvatskih arheoloških spomenika iz Splita, 2010. godine.

Knjiga će biti objavljena u desetak nastavaka, a radi lakšeg praćenja tekstova u ovom, prvom nastavku donosimo sadržaj knjige, biografije autora i korisna kazala osoba i autora.

Napomena:

Danas, 22.07.2011. godine objavili smo prilog Branimir Gusić: Wer sind die Morlaken in adriatischen Raum (1973) na njemačkom jeziku. Unatoč nastojanju nismo došli do prijevoda te pozivamo čitaoce da nam u tome pomognu.

 

Attachments:
Download this file (01-Ivan Muzic_Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji-Sadrzaj-1 dio.pdf)01-Ivan Muzic_Vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji-Sadrzaj-1 dio.pdf[ ]Administrator1776 Kb
Download this file (02-Vjekoslav Klaic_Vlasi u Hrvatskoj tecajem 14. i 15. stoljeca (1880)-2 dio.pdf)02-Vjekoslav Klaic_Vlasi u Hrvatskoj tecajem 14. i 15. stoljeca (1880)-2 dio.pdf[ ]Administrator317 Kb
Download this file (03-Radoslav Lopasic_Cetinski i licki Vlasi (1894)-3 dio.pdf)03-Radoslav Lopasic_Cetinski i licki Vlasi (1894)-3 dio.pdf[ ]Administrator73 Kb
Download this file (04-Radoslav Lopasic_Zakon za licke Vlahe od g. 1433 (1890)-4 dio.pdf)04-Radoslav Lopasic_Zakon za licke Vlahe od g. 1433 (1890)-4 dio.pdf[ ]Administrator74 Kb
Download this file (05-Radoslav Lopasic_O Eparhiji karlovackoj (1879)-5 dio.pdf)05-Radoslav Lopasic_O Eparhiji karlovackoj (1879)-5 dio.pdf[ ]Administrator78 Kb
Download this file (06-Rudolf Strohal_Vlasi u Hrvatskoj-(Historijsko kulturna ctrica iz 16. vijeka) )06-Rudolf Strohal_Vlasi u Hrvatskoj-(Historijsko kulturna ctrica iz 16. vijeka) [ ]Administrator35 Kb
Download this file (07-Stjepan Pavicic_Starosjedilastvo danasnjeg hrvatskog naselja u Srednjoj i Sje)07-Stjepan Pavicic_Starosjedilastvo danasnjeg hrvatskog naselja u Srednjoj i Sje[ ]Administrator296 Kb
Download this file (08-Marko Perojevic_Vlasi na trogirskom teritoriju (1936)-8 dio.pdf)08-Marko Perojevic_Vlasi na trogirskom teritoriju (1936)-8 dio.pdf[ ]Administrator156 Kb
Download this file (09-Krsto Stosic_Vlasi i kmeti sibenskog kotara (1936)-9 dio.pdf)09-Krsto Stosic_Vlasi i kmeti sibenskog kotara (1936)-9 dio.pdf[ ]Administrator176 Kb
Download this file (10-Ciro Truhelka_O podrijetlu ziteljstva grkoistocne vjeroispovijesti u Bosni i )10-Ciro Truhelka_O podrijetlu ziteljstva grkoistocne vjeroispovijesti u Bosni i [ ]Administrator1392 Kb
Download this file (11-Rudlof Horvat_Dolazak bunjevackih Hrvata u Backu (1944)-11 dio.pdf)11-Rudlof Horvat_Dolazak bunjevackih Hrvata u Backu (1944)-11 dio.pdf[ ]Administrator38 Kb
Download this file (12-Josip Smodlaka_Dalmacija i Hrvati kroz vjekove (1952)-12 dio.pdf)12-Josip Smodlaka_Dalmacija i Hrvati kroz vjekove (1952)-12 dio.pdf[ ]Administrator234 Kb
Download this file (13-Vatroslav Murvar_Nasiljem sprijecena asimilacija Vlaha sa narodom i zemljom H)13-Vatroslav Murvar_Nasiljem sprijecena asimilacija Vlaha sa narodom i zemljom H[ ]Administrator59 Kb
Download this file (14Vladimir Dvornikovic_Problem predslovenskog starobalkanskog elementa u našem m)14Vladimir Dvornikovic_Problem predslovenskog starobalkanskog elementa u našem m[ ]Administrator45 Kb
Download this file (15-Dominik Mandic_Vlaska teza o b-h steccima (1966)-15 dio.pdf)15-Dominik Mandic_Vlaska teza o b-h steccima (1966)-15 dio.pdf[ ]Administrator78 Kb
Download this file (16-Stjepan Pavicic_O Bunjevcima (1962)-16 dio.pdf)16-Stjepan Pavicic_O Bunjevcima (1962)-16 dio.pdf[ ]Administrator216 Kb
Download this file (17-Branimir Gusic_Wer sind die Morlaken in adriatischen Raum (1973)-17 dio.pdf)17-Branimir Gusic_Wer sind die Morlaken in adriatischen Raum (1973)-17 dio.pdf[ ]Administrator70 Kb
Download this file (18-Bogumil Hrabak_Naseljavanje hercegovackih i bosanskih Vlaha u Dalmatinsku Zag)18-Bogumil Hrabak_Naseljavanje hercegovackih i bosanskih Vlaha u Dalmatinsku Zag[ ]Administrator425 Kb
Download this file (19-01 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci)19-01 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci[ ]Administrator207 Kb
Download this file (19-02 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci)19-02 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci[ ]Administrator261 Kb
Download this file (19-03 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci)19-03 Ivan Muzic_Vlasi i starobalkanska pretkrscanska simbolika jelena na stecci[ ]Administrator775 Kb
Download this file (20-Nada Vrsalovic_O autorim rasprava-20 dio.pdf)20-Nada Vrsalovic_O autorim rasprava-20 dio.pdf[ ]Administrator64 Kb
Download this file (21-Ivan Muzic_Kazalo osoba-Kazalo autora-Napomena uz ovo izdanje-21 dio.pdf)21-Ivan Muzic_Kazalo osoba-Kazalo autora-Napomena uz ovo izdanje-21 dio.pdf[ ]Administrator63 Kb
Ažurirano Petak, 12 Kolovoz 2011 05:53
 

Hermann Ignaz Bidermann: O ETNOGRAFIJI DALMACIJE

E-mail Ispis PDF

Autor knjige, Hermann Ignaz Bidermann, austrijski ustavni pravnik i statističar, jedan je od citiranih autora svoga vremena. Rođen je  u Beču 1831. godine, a umro u Gracu 1892. godine.

Napisao je niz knjiga koje obrađuju razne ekonomske, socijalne, političke i demografske teme iz austrougarske monarhije, pa tako i predmetnu knjigu koja obrađuje područje Dalmacije u periodu od 14. do 19. stoljeća i govori o kretanjima - seljenjima, doseljavanjima i pretapanjima stanovništva, hrvatskog i srpskog (uz analizu narodnih skupina "Vlaha" i "Morovlaha - Morlaka"), uzrocima i posljedicama tih promjena, jeziku kojim se govori.

Naročita vrijednost knjige, a to se može isčitati iz niza primjera, je težnja autora da bude objektivan te da svoje zaključke temelji na poznatim i provjerenim dokumentima, ili kako sam autor kaže: "Ako je naseljavanje Dalmacije teklo ovako, kao što sam opisao (a o tome ne dadu sumnjati izvori, koje sam navodio savjesnije, no što bi koji čitalac možda i želio) onda se tijem dovoljno razjašnjuje, kako je štokavština osvojila ne samo svu unutrašnjost Dalmacije, već se štokavski govori i na obali u....... "

Dakle, pred vama je knjiga za koju možemo reći "drugi o nama", što joj daje posebnu vrijednost. Knjiga, čije je drugo prevedeno izdanje objavljeno u Zadru 1893. godine, izvorno je objavljena u Austrijsko-mađarskoj reviji 1888/89. godine, a na danas arhaični srpski jezik preveo ju je Josip Vergil Perić.

Knjiga je prenesena sa site-a http://kovceg.tripod.com/1889_O_etnografiji_Dalmacije.htm , a biti će objavljena u dva dijela.

Ažurirano Petak, 20 Svibanj 2011 05:11
 

Petar Korunić: POČETAK ETNOGRAFSKE STATISTIKE U HABSBURŠKOJ MONARHIJI I HRVATSKOJ

E-mail Ispis PDF

Netom završeni popis stanovništva potakao nas je da istražimo literaturu o najranijim organiziranim popisima stanovništva na ovim prostorima, i članak koji je pred vama je rezultat tog istraživanja.

Autor članka, prof. dr. sc. Petar Korunić u mirovini je od 01.10.2009. godine. Bio je redovni profesor na Odsjeku za povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Predavao je Povijest Srednje i Jugoistočne Europe od 1790. do 1918. godine, te Europske regije hrvatske povijesti od 1790. do 1918. godine. Predavao je i na poslijediplomskim studijima na tom Odsjeku za povijest i na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu. Proučavao je mnoge probleme iz hrvatske povijesti 19. stoljeća: hrvatsko-slovenske, hrvatsko-srpske i hrvatsko-mađarske veze i odnose, fenomen ideja i ideologija, hrvatske nacionalne programe, više problema iz hrvatske povijesti za revolucije 1848-49. godine, fenomen nacije i etniciteta uopće, pojavu i izgradnju moderne hrvatske nacije, pojavu i razvoj moderne statistike u Hrvatskoj, povijest školstva u Hrvatskoj i Slavoniji itd. O tome je napisao više knjiga i brojne radove u časopisima i zbornicima. (http://mudrac.ffzg.hr/~pkorunic/)

U članku se analizira period od kraja 18. stoljeća do polovine 19. stoljeća u kojem je na ovim prostorima vladala Habsburška monarhija. Kako se u sažetku teksta navodi: "Autor proučava etničku identifikaciju i etničke strukture stanovništva u 19. stoljeću u Habsburškoj monarhiji uopće i u hrvatskim pokrajinama napose. To istraživanje utemeljio je, prije svega, na izvorima koji sadrže statističke podatke o masovnoj etničkoj identifikaciji stanovništva, ....... " Interesantno je vidjeti kako je u tim popisima rješavan problem narodnosti, vjerske identifikacije, odnos vjerskog i narodnog (nacionalnog), i općenito etnička identifikacija - jezična, kulturna, pokrajinska, vjerska. U članku se dovode u pitanje i neki stereotipi o rigidnom karakteru tadašnje države i dokazuje, citiramo, da je "Centrima političke i državne moći u Habsburškoj monarhiji bilo je stalo do stanja i razvoja etničke i nacionalne identifikacije naroda u toj državi, a time i do praćenja svih pojava kod tih naroda......"

I, na kraju kao rezultat, u članku je dat niz statističkih podataka o etničkoj i vjerskoj pripadnosti stanovništva Monarhije koji uključuju i podatke o stanovništvu na područjima Hrvatske. Kao ilustraciju, uz ogradu autora (M. Lorković) o metodološkoj nepreciznosti podataka, navesti ćemo podatke da je 1840. godine u Hrvatskoj i Slavoniji živjelo ukupno 1.605.730 stanovnika, od kojih su 504.179 ili 31,4% bili Srbi.

Ažurirano Petak, 06 Svibanj 2011 14:29
 

Miloš Lalošević: GRAĐANSKA KULTURA SRBA U HRVATSKOJ

E-mail Ispis PDF

Sa portala Srpskog kulturnog društva PROSVJETA (www.skdprosvjeta.com) prenosimo u cjelosti ovaj članak, u kojem se na sažet način prikazuju običaji srpskog građanskog društva u Hrvatskoj kojima su se čuvali tradicija i karakteristike srpskog narodnog bića u 19. i početkom 20. stoljeća, a od kojih su se neki održali i do danas.

Autor podsjeća i na kulturne organizacije i niz znamenitih Srba koji su tome dali svoj doprinos.

Attachments:
Download this file (Milos Lalosevic-Gradanska kultura Srba u Hrvatskoj.pdf)Milos Lalosevic-Gradanska kultura Srba u Hrvatskoj.pdf[ ]Administrator106 Kb
Ažurirano Petak, 29 Travanj 2011 05:05
 

Група аутора: ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ

E-mail Ispis PDF

Култура је темељ сваког народа и друштва. Стога познавати властиту културу, њене изворе и каректеристике важно је за сваког појединца, јер је она садржај духовности сваког мисаоног бића. Познавати властиту културу важно је и из разлога да разумијемо, цијенинмо, уважавамо и поштивамо културе других народа, али и из спознаје да је утјецај других култура на властиту увијек присутан. То међусобно прожимање култура, примање и давање, прихваћање и одбацивање културних садржаја, модифицирање прихваћеног, даје култури динамичку и развојну компоненту.

Иако властиту културу носимо у себи, иако нам се чини природна и непромјењива, данашњи саржај културе је ипак сублимат "посљедње ревизије" културних садржаја. За познаванје њене суштине, први корак је ипак упознати се са њеним коријенима, развојем и утјецајима која су се кроз вјекове међусобно прожимали да би добили данашњи, али не и, проматрано временски, коначни облик.

Књига "Историја српске културе" која ће се у облику фељтона, у три наставка приказати пред вама на сажет и цјеловит начин даје могућност сваком појединцу да на приступачан начин сагледа и упозна се са битним одредницама и сегментима националне културе. Написана је од еминентних и признатих аутора, од којих су двоје, Војислав Ј. Ђурић и Војислав Кораћ, са наших простора.

Аутори појединих дијелова књиге су:

Павле Ивић:                           Приступ књизи  "Историја српске културе";

                                              Под византијским окриљем; Међу балканским државама; У борби за опстанак;

                                              Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа

Радмила Маринковић:           Средњовековна књижевност

Војислав Ј. Ђурић:                 Сликарство у средњем веку

Војислав Кораћ:                     Архитектура у средњовековној Србији

Роксанда Пејовић:                 Средњовековна музика

Павле Ивић (1. децембар 1924 - 19. септембар 1999) био је српски филолог, лингвиста, редовни члан САНУ. Павле Ивић је научник међународног угледа и најбољи српски лингвиста друге половине двадесетог века. Био је редовни професор Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду.

Још 1973. године постао је почасни инострани члан Америчке академије уметности и наука, а исте године и почасни члан Лингвистичког друштва Америке. Нешто касније додељен му је почасни докторат Државног универзитета у Колумбусу (Охајо, САД).

Говорио је око десет страних језика.

Разумљиво, све то донело му је чланство у овдашњим и иностраним научним установама највишег ранга, тако да је, поред Српске, био члан Америчке, Норвешке, Словеначке, Аустријске, Македонске и Руске академије наука. (Wikipedia)

Радмила Маринковић - позивамо читаоце да нам помогну у припреми биографије

Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Војислав Ђурић је рођен 26.02.1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.

За дописног члана Одељење друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налази у Одељењу историјских наука, чији редовни члан постаје 16.11.1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19.11.1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти,12.05.1996. године. (Wikipedia)

Војислав Кораћ (Дебело Брдо код Коренице. 6. јуна 1924 - Београд 29. октобар 2010) био је српски историчар архитектуре, академик, професор универзитета у пензији и сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Основну школу је завршио у Петровом Селу, а гимназију похађао у Суботици, Кореници, Сремским Карловцима и Београду. Студије архитектуре похађао је у Прагу 1946. године, потом у Београду где је и дипломирао 1952. године. По завршетку студија постао је асистент у Археолошком институту. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1959. године са темом "Градитељска школа Поморја". Године 1960. изабран је за доцента за предмет Историја архитектуре, 1965. године за ванредног професора, а 1977. за редовног професора Филозофског факултета у Београду. Учесник је многобројних археолошких истраживања у Србији, Македонији и Црној Гори.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. маја 1981. године, а за редовног члана 25. априла 1989. године. (Wikipedia)

Роксанда Пејовић (1929), музиколог и историчар уметности, преко тридесет година бави се музичким инструментима и њиховим представама на средњовековним споменицима. Као дугогодишњи професор опште и националне историје музике на Факултету музичке уметности у Београду, објавила је вцелики број књига и студија; издвајамо: Музички инструменти средњовековне Србије, Историја музике, Музичко стваралаштво и извођаштво од 18. века до данас, итд..

 

Ažurirano Petak, 22 Travanj 2011 05:39
 


Stranica 6 od 7

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:60
Posjetitelji jučer:85
Posjetitelji ukupno:128548

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 48