MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Feljtoni, eseji, polemike
FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Сима Лазић Лукин: "Кратка повјесница Срба" и "Срби у давнини"

E-mail Ispis PDF

О аутору:

Sima Laziћ Lukin rodio se u trgovaчkoj porodici, u Bijeљini. Zbog antiturske delatnosti otac mu je prebegao u Srbiju, a majka ga je kao odojчe prenela tamo. Laziћ je zavrшio osnovnu шkolu u Шapcu, a u Beogradu 1876. godine okonчao treћi razred gimnazije. Od mladosti vatreni rodoљub, kao mladiћ se prijavљuje u dobrovoљce u srpsko-turskom ratu, ali je odbijen zbog bolesti. Gimnaziju nije zavrшio, te je жiveo kao glumac u putujućim druжinama. Od 1886. do 1889. godine glumio je u Srpskom narodnom pozoriшtuNovom Sadu. Жiveo je u BeograduZagrebu, objavљujuћi novinske tekstove, nacionalno-politiчke чlanke, popularno istorijske, kњiжevne, humoristiчko-satiriчne, pamfletske i druge radove u stihovima i prozi. Saraђivao je u mnogim listovima i чasopisima.

Сима Лазић Лукин (1863-1904)

U Beogradu je ureђivao humoristiчki list Бич, radio na "Odjeku" i pisao rodoљubive pesme. Kada je preшao u Zagreb, prvo je bio saradnik pa ureђivao zagrebaчki Srbobran (18911893), posle Vraч pogaђaч (18961904). Posle "septembarskih izgreda" 1902. godine u Zagrebu, preшao je u Novi Sad gde je produжio ureђivaњe "Vraчa pogaђaчa" i saraђivao u radikalskoj "Zastavi". Neumorni radnik sa perom u ruci, navodno je 25.000 primeraka svojih kњiga raшirio po srpstvu.

Bio je oжeњen sa kњiжevnicom Zorkom Miletiћ, sinovicom Svetozara Miletiћa.

Mnogo je pretrpeo tokom svog kratkog i burnog жivota, zbog чega je bio stalno boleшљiv. Na sprovodu Jovana Jovanoviћa Zmaja Simo je izgovorio svoju posledњu pesmu posveћeno pokojniku. Umro je ubrzo 19. jula 1904. godine u RajiћuSlavoniji, gde je došao u goste kod brata Petra. U nekrologu je istaknuto: "Pokojni Simo bio je sav Srbin".

Vodio je жustre polemike sa frankovaчkom шtampom u Hrvatskoj (koja nije imala nauчnu vrednost), napisao je viшe istorijskih radova. Prikaz kњige Divљi чovjek je objavљen u dubrovaчkom srpskom književnom listu Srђ.

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Сима_Лукин_Лазић

 

Овдје прилажемо два дјела овог аутора: Кратка повјесница Срба (Загреб, 1894.г.) и Срби у давнини (Загреб, 1894.г.)

Ažurirano Subota, 25 Prosinac 2021 23:00
 

Антологија народних јуначких песама

E-mail Ispis PDF

Многи од нас слушали су их у младости, а како вријеме пролази некако се запостављају. Ово велико народно благо за које највише захваљујемо Вуку Стефановићу Караџићу, бисер је српске епске поезије и ово је прилог да се подсјетимо на њих.

 

Attachments:
Download this file (Antologija srpskih narodnih junackih pesama.pdf)Antologija srpskih narodnih junackih pesama.pdf[ ]Administrator4177 Kb
Ažurirano Subota, 25 Prosinac 2021 12:25
 

Korijeni i praznine - biciklistički putopis po Lici

E-mail Ispis PDF

Na web stranici Mreže antifašistkinja Zagreb (MAZ) iz Zagreba dana 5.8.2020. objavljen je putopis "Korijeni i praznine: biciklistički putopis po Lici". Autorica putopisa je Josipa Lulić.

Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije za 2020. godinu.

U putopisu autorica vrlo slikovito opisuje i potragu za svojim vrebačkim korijenima u ljeto 2020. godine. Ovakvi putopisi oduševljavaju, a još više njihovi putnici. E da je više ovakvih entuzijasta...

Link za putopis: http://www.maz.hr/2020/08/05/korijeni-i-praznine-biciklisticki-putopis-po-lici/

Pripremio: Goran Molnar

Ažurirano Petak, 19 Veljača 2021 18:23
 

Lički jezični identite(t)i

E-mail Ispis PDF

U zborniku radova pod nazivom "IDENTITET LIKE: Korijeni i razvitak" (urednik Željko Holjevac, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2009.) pod poglavljem "UVODNE RASPRAVE" objavljen je izvorni znanstveni rad: Ante Bežen, "Lički jezični identitet(i)". U ovom radu, na 100-toj stranici zbornika, interesantno je uočiti da je za ilustraciju ijekavice uzet primjer narodnog govora iz Vrepca. Inače, ovaj primjer govora preuzet je iz disertacije Milana Dragičevića, "Govor ličkih jekavaca" (1986.). U nastavku teksta dan je izvorni tekst iz rada u kojem se nalazi primjer vrebačkog narodnog govora. Cjelokupni rad dan je u privitku.

Evo primjera ijekavskog narodnoga govora iz sela Vrebac nedaleko od Gospića:

U tome svaki vrag ima. Ima u tare tri zapona što se

sapinje da se ona ne bi rastavila, i mora da se izmjeri na

dlaku. A unda u tare imaju još niti, te brdila đe će brdo – sve

to ima na tari. Il da vi dođete neđe sad đe se baš tka. Tkaju

sve, tkamo mi sve u ovom našom kraju…Tkale smo biljce,

šarenice, tkale smo platno, peškire. Sve mi tkamo, Mićo vaje,

samo ja nemam više snage. Natkala sam ja – moji svi imaju

dok su živi biljaca…

…A sestra mu pjevala:

Oj djevere, diko naša,

Izvedide snašu našu,

Da vidimo valdu našu:

Je li ‘roma, al ćorava?

Ali gluva na dva uva?

Ali kljasta na dva prsta?

 

(tara = naziv u srednjoj i južnoj Lici za tkalački stan; vaje = uvijek; roma = hroma)

Pripremio: GM

 

Napomena:

Interesantan rad koji obiluje jezičnim primjerima, pa tako i primjerom govora iz Vrepca. Vrijedna je i statistika koja ukazuje na kretanja stanovništva između dva popisa 1991. i 2001.g. i koja indikativno govori o burnim promjenama nacionalne strukture Like. Ali svakako, rad koji pretendira da bude "izvorni znanstveni rad" bi trebao biti oslobođen političkih ocjena i formulacija koje su ovdje prisutne na nekoliko mjesta, naročito u prvom dijelu (do 97. stranice), a koje umanjuju njegovu vrijednost i ostavljaju dileme u pogledu objektivnosti autora.

Attachments:
Download this file (Ante Bežen, Lički jezični identitet(i).pdf)Ante Bežen, Lički jezični identitet(i).pdf[ ]Administrator306 Kb
Ažurirano Nedjelja, 27 Rujan 2020 14:42
 

Светозар Ливада о демографским тренденцијама - узроцима и посљедицама - српске популације у Хрватској - изабрани текстови

E-mail Ispis PDF