MJESNI ODBOR VREBAC

Vrebac, Pavlovac Vrebački, Zavođe Vrebačko, Selište Vrebačko

  • Povećaj slova
  • Resetiraj
  • Smanji slova
NASLOVNICA Feljtoni, eseji, polemike
FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Милорад Екмечић: Дуго кретање између клања и орања

E-mail Ispis PDF

Милорад Екмечић 1928 (Пребиловци) - 2015 (Београд)

Белешка о аутору (из књиге)

Милорад Екмечић је рођен 4. октобра 1928. у Пребиловцима, општина Чапљина. Школовање завршио у Мостару 1947. Након губитка и другог родитеља, од 1943, живео на слободној територији у Пребиловцима, а од октобра 1944, па до краја рата учествовао у НОВ као курир у командама места Чапљина и Коњиц. Општу историју Новог века дипломирао на Свеучилишту у Загребу, а на Филозофском факултету у Сарајеву од 1952. прошао сва наставничка звања. Предавао је Општу историју Новог века и  Историјску методологију. Докторску дисертацију "Устанак у Босни 1875-1878" бранио је на Филозофском факултету у Загребу 1958. Књига је доживела три издања и непотпун превоод на њемачки језик.

Његови радови углавном покривају време од краја XVIII века, па до 1945. Научна истраживања обављао је у свим југословенским архивима, а од светских у Бечу, Москви, Лондону, Паризу, Торонту, Варшави, Кракову,  Вашингтону, Будимпешти. Учествовао активно на четири светска конгреса историчара. Био стални члан комисије за социјалне покрете, комисије за славистичке студије и комисије за истраживање историје великих сила. Научну специјализацију обавио на универзитету Принстон 1960-1961, а два пута (1972, 1982) био гостујући професор на универзитетима Ан Арбор (Мичиген) и Лоренс (Канзас), као и краће време на универзитету Северна Каролина. Његови погледи на религију као вододелницу југославенских нација изазивали су полемику са хрватским и муслиманским историчарима 1972-1973. Дописни члан Академије наука БиХ постао је 1973, а редовни 1981. За члана Српске академије наука ван радног састава изабран 1978, а редовног 1992. Од награда значајније су 27-јулска награда за науку СР БиХ (1963), за Историју Југославије (заједно са Владимиром Дедијером, Симом Ћирковићем и Иваном Божићем) Просветну награду. То дело преведено је на енглески и кинески језик. За синтезу Стваранје Југославије 1790-1918 добио је НИН-ову награду 1990, Специјалну Вукову награду 1991, и, исте године, Награду ЗАВНОБиХА. Био је члан Политичког савета Српске демократске странке 1992, ухапшен са породицом од стране муслиманских "Зелених беретки", али је успео да пребегне у Србију. Пензионисан као професор Филозофског факултета у Београду 1995.

Поред поменутих, његова дела су Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1973. и још два издања Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд, 1997, Срби на историјском раскршћу, Београд 1999, Огледи из историје, Београд 1999, Револуција 1848. и Балкан, Нови Сад 2000, Дијалог прошлости и садашњости, Београд 2002, као и бројне сгтудије на српском и страним језицима.

_________________________________

У књизи Дуго кретање између клања и орања овај еминентни српски историчар разматра развој српског националног питања у периоду турске доминације, српску револуцију 1804-1815, бробу за независну националну државу 1815-1878, уједињење Југославије 1918, те положај српског народа у југославенској држави 1918-1992.

Ažurirano Subota, 19 Veljača 2022 22:43
 

Сима Лазић Лукин: "Кратка повјесница Срба" и "Срби у давнини"

E-mail Ispis PDF

О аутору:

Sima Laziћ Lukin rodio se u trgovaчkoj porodici, u Bijeљini. Zbog antiturske delatnosti otac mu je prebegao u Srbiju, a majka ga je kao odojчe prenela tamo. Laziћ je zavrшio osnovnu шkolu u Шapcu, a u Beogradu 1876. godine okonчao treћi razred gimnazije. Od mladosti vatreni rodoљub, kao mladiћ se prijavљuje u dobrovoљce u srpsko-turskom ratu, ali je odbijen zbog bolesti. Gimnaziju nije zavrшio, te je жiveo kao glumac u putujućim druжinama. Od 1886. do 1889. godine glumio je u Srpskom narodnom pozoriшtuNovom Sadu. Жiveo je u BeograduZagrebu, objavљujuћi novinske tekstove, nacionalno-politiчke чlanke, popularno istorijske, kњiжevne, humoristiчko-satiriчne, pamfletske i druge radove u stihovima i prozi. Saraђivao je u mnogim listovima i чasopisima.

Сима Лазић Лукин (1863-1904)

U Beogradu je ureђivao humoristiчki list Бич, radio na "Odjeku" i pisao rodoљubive pesme. Kada je preшao u Zagreb, prvo je bio saradnik pa ureђivao zagrebaчki Srbobran (18911893), posle Vraч pogaђaч (18961904). Posle "septembarskih izgreda" 1902. godine u Zagrebu, preшao je u Novi Sad gde je produжio ureђivaњe "Vraчa pogaђaчa" i saraђivao u radikalskoj "Zastavi". Neumorni radnik sa perom u ruci, navodno je 25.000 primeraka svojih kњiga raшirio po srpstvu.

Bio je oжeњen sa kњiжevnicom Zorkom Miletiћ, sinovicom Svetozara Miletiћa.

Mnogo je pretrpeo tokom svog kratkog i burnog жivota, zbog чega je bio stalno boleшљiv. Na sprovodu Jovana Jovanoviћa Zmaja Simo je izgovorio svoju posledњu pesmu posveћeno pokojniku. Umro je ubrzo 19. jula 1904. godine u RajiћuSlavoniji, gde je došao u goste kod brata Petra. U nekrologu je istaknuto: "Pokojni Simo bio je sav Srbin".

Vodio je жustre polemike sa frankovaчkom шtampom u Hrvatskoj (koja nije imala nauчnu vrednost), napisao je viшe istorijskih radova. Prikaz kњige Divљi чovjek je objavљen u dubrovaчkom srpskom književnom listu Srђ.

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Сима_Лукин_Лазић

 

Овдје прилажемо два дјела овог аутора: Кратка повјесница Срба (Загреб, 1894.г.) и Срби у давнини (Загреб, 1894.г.)

Ažurirano Subota, 25 Prosinac 2021 23:00
 

Антологија народних јуначких песама

E-mail Ispis PDF

Многи од нас слушали су их у младости, а како вријеме пролази некако се запостављају. Ово велико народно благо за које највише захваљујемо Вуку Стефановићу Караџићу, бисер је српске епске поезије и ово је прилог да се подсјетимо на њих.

 

Attachments:
Download this file (Antologija srpskih narodnih junackih pesama.pdf)Antologija srpskih narodnih junackih pesama.pdf[ ]Administrator4177 Kb
Download this file (Srpske epske pesme - compress.pdf)Srpske epske pesme - compress.pdf[ ]Administrator1233 Kb
Ažurirano Ponedjeljak, 28 Veljača 2022 05:52
 

Korijeni i praznine - biciklistički putopis po Lici

E-mail Ispis PDF

Na web stranici Mreže antifašistkinja Zagreb (MAZ) iz Zagreba dana 5.8.2020. objavljen je putopis "Korijeni i praznine: biciklistički putopis po Lici". Autorica putopisa je Josipa Lulić.

Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije za 2020. godinu.

U putopisu autorica vrlo slikovito opisuje i potragu za svojim vrebačkim korijenima u ljeto 2020. godine. Ovakvi putopisi oduševljavaju, a još više njihovi putnici. E da je više ovakvih entuzijasta...

Link za putopis: http://www.maz.hr/2020/08/05/korijeni-i-praznine-biciklisticki-putopis-po-lici/

Pripremio: Goran Molnar

Ažurirano Petak, 19 Veljača 2021 18:23
 

Lički jezični identite(t)i

E-mail Ispis PDF

U zborniku radova pod nazivom "IDENTITET LIKE: Korijeni i razvitak" (urednik Željko Holjevac, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2009.) pod poglavljem "UVODNE RASPRAVE" objavljen je izvorni znanstveni rad: Ante Bežen, "Lički jezični identitet(i)". U ovom radu, na 100-toj stranici zbornika, interesantno je uočiti da je za ilustraciju ijekavice uzet primjer narodnog govora iz Vrepca. Inače, ovaj primjer govora preuzet je iz disertacije Milana Dragičevića, "Govor ličkih jekavaca" (1986.). U nastavku teksta dan je izvorni tekst iz rada u kojem se nalazi primjer vrebačkog narodnog govora. Cjelokupni rad dan je u privitku.

Evo primjera ijekavskog narodnoga govora iz sela Vrebac nedaleko od Gospića:

U tome svaki vrag ima. Ima u tare tri zapona što se

sapinje da se ona ne bi rastavila, i mora da se izmjeri na

dlaku. A unda u tare imaju još niti, te brdila đe će brdo – sve

to ima na tari. Il da vi dođete neđe sad đe se baš tka. Tkaju

sve, tkamo mi sve u ovom našom kraju…Tkale smo biljce,

šarenice, tkale smo platno, peškire. Sve mi tkamo, Mićo vaje,

samo ja nemam više snage. Natkala sam ja – moji svi imaju

dok su živi biljaca…

…A sestra mu pjevala:

Oj djevere, diko naša,

Izvedide snašu našu,

Da vidimo valdu našu:

Je li ‘roma, al ćorava?

Ali gluva na dva uva?

Ali kljasta na dva prsta?

 

(tara = naziv u srednjoj i južnoj Lici za tkalački stan; vaje = uvijek; roma = hroma)

Pripremio: GM

 

Napomena:

Interesantan rad koji obiluje jezičnim primjerima, pa tako i primjerom govora iz Vrepca. Vrijedna je i statistika koja ukazuje na kretanja stanovništva između dva popisa 1991. i 2001.g. i koja indikativno govori o burnim promjenama nacionalne strukture Like. Ali svakako, rad koji pretendira da bude "izvorni znanstveni rad" bi trebao biti oslobođen političkih ocjena i formulacija koje su ovdje prisutne na nekoliko mjesta, naročito u prvom dijelu (do 97. stranice), a koje umanjuju njegovu vrijednost i ostavljaju dileme u pogledu objektivnosti autora.

Attachments:
Download this file (Ante Bežen, Lički jezični identitet(i).pdf)Ante Bežen, Lički jezični identitet(i).pdf[ ]Administrator306 Kb
Ažurirano Nedjelja, 27 Rujan 2020 14:42
 
  • «
  •  Početak 
  •  « 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  4 
  •  5 
  •  6 
  •  7 
  •  8 
  •  » 
  •  Kraj 
  • »


Stranica 1 od 8

Vrebački motivi

  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator
  • JoomlaWorks Simple Image Rotator

Statistika


Posjetitelji danas:45
Posjetitelji jučer:79
Posjetitelji ukupno:338785

Posjetitelji

Trenutno aktivnih Gostiju: 13