FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

NASLOVNICA

Feljtoni, eseji, polemike

FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

Живојин Мишић: МОЈЕ УСПОМЕНЕ

Utorak, 02 Siječanj 2024 11:31 administrator

Описујући свој живот од раног детињства у родном селу Струганику, преко школовања и постепеног напредовања у војној каријери, све до учествовања у Првом и Другом балканском рату, Живојин Мишић оставио је једно од најзначајнијих сведочанстава о овом времену у војно-политичком, али и етнографском смислу. Дело има високу књижевну вредност, која се прије свега огледа у једноставном, присном стилу писања, анегдотском карактеру и ведром тону чак и када описује највећа војна или лична искушења.

Извор: https://portalibris.rs/

Живојин Мишић

Из Предговора:

Војвода Живојин Мишић је, на крају блиставе војничке каријере, почео да пише своје успомене у Паризу, на болесничкој постељи. Намера му је била да опише свој животни пут од чобанина у ваљевском селу Струганику, испод Маљена и Сувобора, до команданта српске 1. армије у великој колубарској бици (у којој је преморена и десеткована српска војска до ногу потукла аустроугарску Балканску војску) и начелника штаба Врховне команде за време савезничке солунске офанзиве 1918. године, којом је започео дефинитиван слом Централних сила. Задатак који је себи поставио већ озбиљно оболели и изнемогли војвода није био нимало лак, јер је његов животни пут доиста био „дуга и тешка борба“. Више од четрдесет година провео је у војничком мундиру и учествовао у шест ратова, уздижући се постепено од најнижег до највишег положаја у српској војсци, од чина наредника до прослављеног војводе, чије је име ушло у уџбенике ратне историје држава скоро на свим континентима. За све то време задржао је необичну скромност и лик правог народног војсковође, чак и онда када је постао легенда не само у Србији, већ и далеко ван њених граница.

Attachments:
Живојин Мишић_МОЈЕ УСПОМЕНЕ.pdf	[ ]	Administrator	4721 Kb

Ažurirano Utorak, 02 Siječanj 2024 11:45

Прота Матеја Ненадовић: МЕМОАРИ

Četvrtak, 28 Prosinac 2023 08:49 administrator

Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) један је од зачетника мемоарске књижевне форме код нас, био је дипломата и члан угледне породице која је дала неколико важних личности у више генерација.

Његов отац Алекса Ненадовић био је истакнути кнез који је нажалост страдао у Сечи кнезова - трагедије којом су Турци желели да уплаше Србе већ спремне на устанак и борбу за ослобођење. Подизан у духу жеље за ослобођењем, а опет упућен на школовање, Прота Матеја пронашао је своје место у тешким временима која су уследила - био је један од вођа Првог српског устанка и ишао у дипломатске посете, борећи се за подршку великих сила.

Био је и прва личност на функцији вође Правитељствујушћег совјета, првог нашег управног тела, али није запостављао ни фронтове: борио се у свим важнијим биткама. Након неуспеха повукао се у Аустрију и покушавао да лобира код страних сила и важних личности за подршку Србији. У време Другог српског устанка вратио се у Србију. Ипак због неслагања са политиком Милоша Обреновића, Прота Матеја Ненадовић је пензионисан. Затим ће постати члан Државног совјета, али ускоро опет, због сукоба са Михаилом Обреновићем мора да напустии земљу. Проту Матеју Ненадовића поново у своју земљу враћа Александар Карађорђевић, који га, знајући за његово образовање, искуство и дипломатске способности, поставља на место државног саветника.

Прота Матеја Ненадовић

Мемоари Проте Матеје Ненадовића део су школског програма и представљају сјајан, вешто написан документ о једном времену. Говорећи о сопственом животу Прота Матеја бележи историјске догађаје који су претходили његовом животу а које зна из породичних прича, оне које је и сам доживео, а даје и ширу слику политичких прилика у свету и Европи, као и приказ стања у земљи која је била у врло тешком периоду - борби за ослобођење од турске власти, док су је, с друге стране изједали унутрашњи сукоби.

Језик његовог времена и приповедни тралент омогућава уживање у Мемоарима, али је то дело истовремено вредно и корисно за проучаваоце историје.

Извор: https://portalibris.rs/

Attachments:
Прота Матеја Ненадовић МЕМОАРИ.pdf	[ ]	Administrator	369 Kb

Ažurirano Četvrtak, 28 Prosinac 2023 09:21

Petar II Petrović Njegoš - Izabrana djela

Četvrtak, 28 Prosinac 2023 08:10 administrator

Petar Petrović Njegoš bio je pjesnik, vladika i vladar Crne Gore. Rodio se 1813. godine u Njegušima, naselju koje se nalazilo na sjeverozapadnom dijelu Lovćena. Prilikom krštenja dobio je ime Radoje (Rade). Otac Tomo bio je brat vladike Petra I i dosta bogat čovjek.

1825. godine Radoje je otišao u cetinski manastir kod svoga strica Petra I. Tamo je započeo školovanje i pripremao se kako bi mogao postati budući vladar Crne Gore. Većinu obrazovanja prenio mu je pjesnik Sime Milutinović Sarajlija koji je u Crnu Goru došao 1827. godine.

Nakon što je vladika Petar I umro 1830. godine, Njegoš je zamonašen i doseljeno mu je novo ime Petar te je postao poglavar Crne Gore. Tada sedamnaestogodišnjak, našao se u izrazito teškoj situaciji, a bio je suočen i s mnogim problemima. Naime, Crnu Goru su vrebali Mleci, Turci i Austrija, zemlja je privredno slabila, a sve češće je dolazilo i do međuplemenskih ratova.

Iz svih tih razloga, sve je snage uložio na konsolidaciju prilika. Aktivno je djelovao na diplomatskom planu, vodio je borbe s Turcima, gradio ceste, podizao prosvjetu te stvorio prve organe vlasti u zemlji - senat i gvardiju i tako stvorio pravu modernu državu.

Uz sve te državne poslove, uvijek je pronalazio vremena za vlastito obrazovanje i književni rad. Prvi pjesnički prvijenci nastali su mu pod utjecajem pjesnika Sime Milutinovića.

Njegoševa najpoznatija djela su: "Luča mikrokozma" - filozofsko-religijski ep, zatim drama "Lažni car Šćepan Mali" i "Gorski vijenac".

1849. godine u jesen, obolio je od tuberkuloze, a dvije godine kasnije, 1851. godine, umro je u trideset devetoj godini.

Izvor: https://www.mojalektira.com/

Petar II. Petrović Njegoš – Wikipedija

Petar II Petrović Njegoš kao Vladar i kao Vladika

"Luča mikrokozma" je filozofsko-religiozni spjev u kojem je pjesnik tragao za odgovorom na pitanje o porijeklu zla u svijetu i našao ga u vanzemaljskim, metafizičkim uzrocima. "Luča" nije samo zbir njegovih emocionalnih i životnih drama i lomova kao čovjeka, duhovnika i državnika. Ona je izraz njegovog bića i njegovih misaonih preokupacija. "Luča mikrokozma" predstavlja borbu dobra i zla, Boga i Đavola, u kojoj je Bog pobjednik, jer je on stvaralac svega pa i samog Đavola.

Izvor: https://www.goodreads.com/

Delo "Gorski vijenac" Petar Petrović Njegoš napisao je sa ciljem da prikaže istrebljenje poturica u Crnoj Gori u osamnaestom veku, a delo je objavljeno 1847. godine u Beču na srpskom narodnom jeziku. Ovo delo karakteriše Njegoševo viđenje uzroka zla koje opravdava zemaljskim razlozima.

Kada je u pitanju Gorski vijenac tema dela je istrebljenje poturica do kojeg je došlo krajem 17. i početkom 18. veka. Poturice su bili bolna rana Crne Gore i Crnogoraca – to su Crnogorci koji su pod pretnjom ili zbog mita izdali svoju veru, primili islam i prihvatili običaje i ponašanje Turaka, pa su udarili i na svoju braću po krvi, ali sada neprijatelje po veri.

"Gorski vijenac" Petar Petrović Njegoš piše sa željom da predstavi situaciju Crne Gore i poturica, a samo delo svojim posebnim duhom koji živi u njegovim likovima i scenama, predstavlja istorijsko razdoblje iz kojeg je uzet predmet dela. Duh jednog vremena i života odražava Gorski vijenac u potpunosti.

Izvor: https://beleske.com/

Attachments:
Petar II Petrović Njegoš GORSKI VIJENAC.pdf	[ ]	Administrator	430 Kb
Petar Petrović Njegoš GORSKI VIJENAC sa komentarima.pdf	[ ]	Administrator	1416 Kb
Петар II Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА.pdf	[ ]	Administrator	416 Kb

Ažurirano Utorak, 02 Siječanj 2024 11:29

Наш Милутин Миланковић путник кроз васиону

Utorak, 12 Prosinac 2023 08:19 administrator

Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.

Милутин Миланковић

Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је НАСА сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.

Милутин Миланковић је знао више о космосу више од било ког научника.

Његово име носе два кратера на Мјесецу и Марсу, као и један планетоид. Миланковић је на почетку Првог свјетског рата ухапшен и пребачен у логор Нежидер на Балатонском језеру гдје је провео шест мјесеци. За вријеме боравка у затвору, у самици без прозора Миланковић је на поду пронашао каменчић и почео да црта звијезде. Тада у самици без прозора, у условима недостојним човјека, Миланковићу је све било јасно и разлике међу планетама, температуре и мјере.

Он у својим мемоарима пише да је управу ту у просторији без прозора њему постало све јасно што је усидрио и у свој канон, трећи канон прихваћен и необорив. У свијету његова рачуница настала на зиду затворске ћелије је необорив. Миланковић није правио грешке, он једини никада није направио једну статистичку грешку у историји науке. Миланковић је највећи у историји наука, а ми то не знамо, данас он још чека свој музеј да буде направљем.

Ако се буде путовало за Марс ићи ће се уз прорачуне Милутина Миланковића. Он је једини најтачније и најпотпуније одредио температуру, састојање, промјеру свих планета без грешке. Данас 100 година касније, тимови физичара, математичара, роботи, компјутери добијају његове резултат, управо оне прорачуне које је он исписао на затворском зиду или руком својом на папиру.

„Постоји једна матрица, једна нада која грије историју српске науке, збога тога је та историја часна и добра“, сматра Александра Нинковић-Ташић, предсједница Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин, ауторка књиге о српским научницима „Звездобројци“ и додала:

„Српске научнике грије вјера и њихову руку води вјера, а они су тога потпуно свјесни. Свјесни су духовног капитала које носе у себи.“

„Сада сједим последњи пут у павиљону свога врта и пишем ове редове. Иметак може имати различите облике, па не мора увијек бити материјалан, него сме да буде и духовни. Ако дозволи и тај његов облик, онда и као бескућник нећу бити сиромах“, реченице су из мемоара Миланковића које чита на једном од предавања Нинковић-Ташић.

Извор: https://www.in4s.net/

Attachments:
Милутин Миланковић КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ.pdf	[ ]	Administrator	1842 Kb

Ažurirano Utorak, 12 Prosinac 2023 08:27

Марко Миљанов: ПРИМЈЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА

Utorak, 17 Listopad 2023 05:39 administrator

Марко Миљанов Поповић рођен је 25. априла 1833. године у Медуну (Црна Гора). О његовом раном детињству мало се тога зна. Углавном, сви хроничари који су се бавили Марковом биографијом као прекретницу у његовом животу наводе 1856. годину када је дошао на Цетиње и ушао у службу књаза Данила као перјаник.

Марка описују као човјека џиновског тијела, отвореног, искреног, поштеног лика… Из његових очију сијева она срчаност која пркоси смрти, а његов ход је еластичан, пун окретности и снаге.

Своју војничку славу стекао је предводећи црногорску војску у борбама на Фундини у августу 1876. када је задао коначни ударац турским снагама и донио можда најважнију побједу у рату против Турака.

ćerka Велики војвода Марко Миљанов

Након ове побједе Војвода Марко Миљанов преузима улогу градоначелника Подгорице, а ратни извјештачи такмиче се у хвалоспјевним текстовима.

Примјера ради, Спиридон Гопчевић пише да се Марко “овенчао у овом рату бесмртним ловорикама“. У самој Црној Гори, подсјећа Милан Богојевић, сматрају га првим јунаком и најбољим војсковођом. Њемачки научник Бернхард Шварц је писао након окончања рата да је Марко “најчеличнији“ од свих Црногораца. Италијан Франћеско Киниго пише о њему као о новом Гарибалдију. Кажу да је управо ова изненадна популарност у народу била и главни камен спотицања између њега и Књаза Николе што је резултирало оштрим сукобом након чега је Марко Миљанов вратио чин Војводе и напустио Државно вијеће те одлучио да се врати у родни Медун.

Марко је до своје смрти, написао неколико књига од којих је сигурно најпознатија “Примјери чојства и јунаштва“. Та дјела су изазвала у тадашњој интелектуалној јавности изузетно позитивне реакције. На примјер, најпознатији српски критичар, академик Јован Скерлић се искрено дивио Марку Миљанову. Скерлић, који је докторирао у Францсукој, признаје да је Марко један од “најсветлијих појава наше расе“. Скерлић је високо цијенио “Примјере чојства и јунаштва“ сматрајући је “ретком књигом“ из које избија племенитост.

Извор: https://www.in4s.net/

Attachments:
Марко Миљанов_ПРИМЈЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА-Оригинални текст.pdf	[ ]	Administrator	201 Kb
Марко Миљанов_ПРИМЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА.pdf	[ ]	Administrator	684 Kb

Ažurirano Utorak, 17 Listopad 2023 06:03

Više članaka...